Može li se unaprediti način razmišljanja?

Povezane objave

• Naučnici na pragu otkrića nove planete? 20/03
• Otkriven ogroman i redak smaragd! 02/11
• Šta znači skraćenica .com? 08/07

Razmišljanje o različitim stvarima, situacijama i osobama je važan svakodnevni metod čoveka kao homo sapiens-a. To je tehnika koja može da dovede do sjajnih produkta i nije istina da ne može da se usavršava – može, i te kako.

Prvi koraci koji se preduzimaju u vezi sa „treniranjem“ razmišljanja su u dečjem uzrastu, kada se roditelji i učitelji fokusiraju na praćenje onoga kako dete rezonuje svet oko sebe i na koji način pristupa toj radnji.

Na ovaj način trenira se mozak, jer što se više nadražuje raznim aktivnostima, više se uvežbava, aktivniji je i spreman da potraži razna rešenja za signale koji mu se daju. U najnižim uzrastima to se radi postavljanjem pitanja, jer se tako podstiču brojnost i vrsta odgovora.

U tom periodu roditelji i učitelji bi zajedno trebalo da izvlače što više iz tih vijugica.

Od deteta do profesionalca u razmišljanju

Prvo što moramo da shvatimo je da uzrast ne sprečava naš mozak da traži različita rešenja na date okolnosti. Bitno je da na pravi način aktiviramo mozak. 

Različite okolnosti nas usmeravaju na određeni tok mišljenja, pa to mogu da budu emocije, dobre i loše vesti, posao, porodica i različite druge stvari. Na taj način, mi svakodnevno dajemo signale koje mozak „prerađuje“ i o kojima mi razmišljamo. To mogu biti najobičnije usputne stvari koje nam se dogode na putu od kuće do posla, u prodavnici, u liftu, parku i slično.

Na primer, ukoliko se plašite pauka, a naiđete na njega, mozak odmah šalje signale, vi razmišljate o tome i reagujete na određeni način. Možda se dogodi i da odreagujete na način koji će vas opomenuti da taj strah više ne postoji. I, eto jedne uspešno završene vežbe!

Sećate li se domaćih zadataka iz matematike i srpskog o kojima ste razmišljali zajedno sa detetom? Sigurno su postavke i sastavi bili produkt sjajnih moždanih vežbi.

Teorija šest šešira

Britanski psiholog doktor Edvard Bono osmislio je tehniku u okviru psihologije, poznatu pod nazivom šest šešira za razmišljanje, ili teorija šest šešira.

Pre nego što krenemo u objašnjavanje tehnike interesantnog naziva, podsećamo na prvi deo teksta i vežbanje naših moždanih aktivnosti. E, odatle ćemo prizvati kreativnost koja je nemerljiva i nepotrošna, a ima je svuda i u svim oblicima.

Što se tiče teorije, koja je odlična kako za pojedinca, tako za poslovni poduhvat unutar kompanije, De Bono kroz nju sugeriše da se problem ili izazov razlože, uvažavajući pri donošenju rešenja šest elemenata toka misli, kao što su racio, informacije i osećaj.

Dakle, bitno je da naše razmišljanje prođe kroz te uglove gledanja i rešenje koje dobijemo biće odgovarajuće. 

Potreba za ovakvom tehnikom pojavila se kako bi “osvežila” način na koji razmišljamo, jer velika većina razmišlja na gotovo isti način, što ne doprinosi rešenju problema.

Vežba je veoma praktična za bilo koju vrstu timskog rada i uvek je pravi trenutak da se počne sa njom.