Povezane objave

• Kako “funkcionišu” noćne more? 19/12
• NASA šalje letelicu do Sunca? 10/08
• Da li je ovo najopasnija reka na svetu? 07/08

In vino veritas! A da biste u vinu istinu otkrili, najpre treba da znate, da se vino ne pije, u njemu se uživa! Ne mora se biti enolog kako bi pronašli vino koje nepcu prija. Najvažniji je prvi korak: odabir vina. Ovo je gotovo intimna radnja i zato treba verovati samo svojim osećajima i sopstvenom njuhu. Nije preporučljivo da se vino pije naiskap iz mnogo razloga, a jedan od njih je i bonton.

Pre ispijanja vina, preporučljivo je najpre zavrteti čašu da bi se što više mirisnih molekula oslobodilo iz tečnosti, a onda zaroniti nos u more aromatičnih isparenja. Tek onda treba uzeti gutljaj. Ukoliko je vino zaokupilo sva čula, znači da je bilo dobar izbor. Stručnjaci savetuju i da nije najbolje piti “preko hrane”, već da se prvo proguta zalogaj, a zatim uzme gutljaj vina.

Gotovo svako vino se služi na drugačijoj temperaturi i čaši, a idealna temperatura određuje se na osnovu kvaliteta vina. Vinari imaju izreku da se čovek poznaje po odeći, a vino po čaši, te u skladu sa tim treba znati i kako vino servirati. Za penušava se koristi “flauta”, za bela vina uža čaša, koja se u gornjem delu sve više sužava, za crna vina čaša u obliku zarubljene kugle.

Vino je smatrano , pored krvi i mleka, za najsloženiju tečnost na svetu. Ima više od 250 sastojaka, a nova medicina ga smatra stimulansom, povoljno utiče na želudac, jetru … poboljšava pamćenje, suzbija stres, ali i usporava starenje.

Vino i hrana

Kao aperitiv, služi se pola sata pre jela, suvo vino ili porto, a uoči jela prevrelo jako belo vino. Suvo belo vino, na primer Šardone, ide uz piletinu, prasetinu, zečetinu i uz belu ribu. Crna (crvena) vina, poput Burgundca ili Bordo, odlična su uz govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, pačetinu, roštilj… Uz vegetarijansku hranu idealno je blago crveno vino. Penušava i slatka vina, kao što su šampanjac ili prošek, najbolje je konzumirati uz slatkiše.

Redosled služenja vina

• Pravilo “suva pre slatkih”: slatka vina ostavljaju intenzivan ukus u ustima, pa ako se potom piju suva vina, ona će delovati ili previše blaga ili previše kisela.
• Pravilo “bela vina pre crnih” se briše ukoliko su bela vina slatka, jer se onda serviraju uz dezert.
• Pravilo “starija vina pre mlađih” protivreči uobičajenoj vinskoj dogmi. Mlada vina su jednostavnija, ali imaju i više voćnih aroma, jačeg su intenziteta, oštrija i s izraženijim taninima nego starija, pa ih nadjačaju ukusom.

Zanimljivosti o vinu

• Na planeti Zemlji zasađeno je oko 8.000.000 hektara vinograda.
• Grožđe gajeno na višim nadmorskim visinama nakupi više kiselina i sporije sazreva. Temperatura opada po 1º C na svakih 100 m nadmorske visine, što znači da grožđu treba dodatnih 10 do 15 dana u vinogradu da bi sazrelo.
• “Litarska” boca sadrži oko 7,5 dl vina, što je otprilike pet čaša (za šta je potrebno da se preradi 1 kg, odnosno 600−800 bobica grožđa).
• Za vino iz novog vinograda potrebno je sačekati 4-5 godina da bi grožđe postiglo odgovarajući kvalitet.
• U boci običnog penušavog vina ima oko 49 miliona mehurića, dok je u boci kvalitetnog šampanjca oko 250 miliona mehurića.
• Zbog velikog broja mehurića, u boci šampanjca je pritisak tri puta veći od onog u automobilskoj gumi.
• Pluta za zapušače pravi se od kore jedne vrste hrasta, u proseku starog oko 25 godina. Kora se guli jednom u devet godina, a svako stablo može da bude oguljeno najviše devet puta. Portugalija je najveći izvoznik pampura i godišnje ih proizvede oko 13 milijardi.
• Vino se vezuje za grčkog boga veselja, umetnosti, ljubavi, vina i vinograda Dionisa. Loza je iz Azije preneta u Egipat, pa u Grčku i Rimsko carstvo, da bi se proširila na ceo svet. Vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone u drugi život. Nekoliko stotina amfora s vinom pronađeno je u grobnicama slavnih Egipćana.

Rečnik enologa

Balans – harmoničnost ukusa, udeo alkohola, kiselosti i tanina (kad jedan element dominira, vino nije balansirano)
Buke – miris/aroma vina u čaši
Čisto – vino koje nema neprijatne miris i ukus
Elegantno – dobro balansirano vino visokog kvaliteta; vina koja imaju puna tela i bogat ukus nazivaju se robusna vina
Finiš – krajnji ukus vina; setilni osećaj koji ostaje u ustima nakon što se proguta vino
Gorčina – ukus koji potiče iz tanina, nesazrelo grožđe ili mlado vino
Kiselost – ukus citrusa, oštar i osvežavajući
Kuve (cuvéе) – francuska reč koja označava kombinaciju dva ili više vina od različitih sorti grožđa ili iz različitih godina berbe; sinonim je reč kupaž (coupage)
Oksidacija – vino koje je dugo bilo u kontaktu s vazduhom
Tanin – sastojak u vinu koji dolazi iz pokožice grožđa, semenki i granja vinove loze; tanini se nalaze i u drvenim buradima u kojima se čuva vino
Telo – vino može da ima lako, srednje ili puno telo; to je direktan rezultat količine alkohola i ekstrakata grožđa u vinu; telo se izražava kao težina vina u ustima

Pročitajte i šta se pilo na najpoznatijem brodu na svetu:

Vino koje se služilo na Titaniku!