Šta su to rune?
Povezane objave
Runa se povezuje sa magijom, tajnama ili misterijama. Zapravo osnova reči i ima takvo značenje na prostorima odakle ova slova i potiču. Koliko je ovo zapravo drevno pismo, a koliko su rune magijski sinonimi?
Rune su slova koja čine povezani niz abecede Rune, to su znakovi nastali najverovatnije među gotima u prvom veku, a izvorno su bili u praktičnoj upotrebi germanskih i anglosaksonskih naroda. Skandinavske varijante su poznate kao futhark, a anglosaksonske kao futhorc.
Ime Runa vodi poreklo iz korena reči iz korena Run (gotički runa), što znači „tajno“ ili „šaputanje“. U baltičkim jezicima ova reč znači „govor“, na Finskom Runo znači „pesma“, na starom nordijskom Run je „tajna“, „tajno znanje“, „mudrost“, slično je značenje i na starom engleskom, a na starom saksonskom Runa je „misterija“ kao i na strom keltskom. Tek kasnije smisao same reči Runa se počeo odnositi na hijeroglifski znak koji predstavlja pismo tajnih predavanja. Rune nikad nisu bile klasično pismo. Da pojasnimo- samo par runa se može fonetski izraziti, ostale su simboli, poznati kao glifovi.
O runama se ništa nije znalo sve do 16. veka kada se zvanično počinju istraživati. Zbog snažnog uticaja crkve istraživanja runa su bila tajna, nije bilo zvaničnih sistema i svako je imao svoje tumačenje. Jedno je bilo evidentno – da su nekim od runa ispisane magije.
Svaki runski simbol u sebi sadrži neku elementarnu silu. Moramo uzeti u obzir da su one bile zastupljene kada je narod bio opčnjen magijom i kada je ona bila deo svakodnevnog života. Rune se tad jesu koristile za proricanje budućnosti, bacanja uroka, lečenje…Verovali su da simboli runa daju oružju magičnu moć pa su ih urezivalali u koplja i mačeve.
Posebno moćno je bilo kombibovati rune u jedan simbol – bandrun. To nije mogao svako, za to se moralo imati posebno znanje i mudrost, poznavanje značenja svake rune i njene „moći“. Pravljeni su i talismani od sleda runa koje su pisane u obliku posebne formule.
U anglosaksonskim i skandinavskim tradicionalnim spisima pronađeno je par retkih slučajeva poezije pisane runama. Najvažniji dokumenti koji sadrže rune su: Abecedarijum Nordmannicum iz devetog veka, Codex Runicus- rukopis koji sadrži zakone pokraine Sconia i napisan je u celosti u runama, u Danskoj u 14. veku i najbolje je očuvan runski dokument.
Poznati Thorov čekić sadrži glifove – rune sa simboličkim a ne fonetskim značenjem. Ovo oružije ima simbol Sunčevog točka unutar koga je kukasti krst, koji označava sveta mesta. Ovaj simbol su kasnije usvojili i hrišćani.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*