Most koji dodiruje oblake

Povezane objave

• Kako će promene na Arktiku uticati na ostatak planete? 12/03
• Šta je izazvalo najsnažniju erupciju u istoriji Zemlje 29/11
• Capela dos Ossos ili kapela od kostiju! 04/12

Da li ste ikad zamišljali kako je hodati kroz oblake? To na ovom mostu zaista možete da doživite jer je most Mijo najviši most ikad napravljen i bukvalno se često vine i „među oblake“. Ovaj nebeski džin je i najduži viseći most ikad i smatra se „faraonskim poduhvatom novog doba“.Ovaj nebeski džin je i najduži viseći most ikad i smatra se „faraonskim poduhvatom novog doba“.

Jedan od najimpresivnijih građevina savremene arhitekture na svetu svakako je most Vijaduc de Milo (Viaduc de Millau), koji se izdiže visoko iznad doline reke Tarn na jugozapadu Francuske. Izgradnja ovog „čeda novog milenijuma“ započeta je u oktobru  2001. godine, a završena je u novembru 2004 godine. Most je u mnogome skratio važnu prometnicu između Pariza u Francuskoj i Barselone u Španiji. Umesto lošim vijugavim drumom dugim 30 kilometara koji je prolazio kroz nepristupačni kanjon reke Tarn, ovaj važni drumski pravac danas vodi preko najvećeg mosta na svetu.

Viaduc de Millau po mnogo čemu je specifičan, pa ga često nazivaju „faraonskom građevinom modernog doba“. To je najduži viseći most na svetu i najviši most ikad sagrađen, koji je sa svojih 343 metara visine premašio visinu ajfelovog tornja (324metra), nejvećeg ponosa francuske arhitekture. Zanimljiva je činjenica da je za njegovu izgradnju bila angažovana korporacija koju je baš Aleksandar Gustav Ajfel oformio krajem 19. veka. Inače ova firma je pored Ajfelovog tornja i mosta Vijaduc de Milo, podigla i čuveni Kip slobode u Njujorku.

Most je dužine neverovatnih 2 460 metara i nose ga sedam betonskih stubova koji su visine, zavisno od zemljišta ispod, u rasponu od 78 do 245metara. Za dodatno ojačanje postvljena su 154 čelična užeta, a osnova svakog stuba ima površinu od 200 kvadratnih metara i ukopana je u zemlju 16 metara. Za potrebe zidanja stubova potrošeno je 85 000 tona betona.

U izgradnji mosta učestvovalo je više od 500 radnika, koji su za svaki sat rada postavljali po 10 metara dužine mosta. Sve je olakšala najnovija kompjuterska tehnologija a za milimetarsku preciznost radovi su nadgledani satelitskim GPS uređajima.

Prilikom izgradnje u betonsku masu su ubacivani detektori koji beleže svaku promenu materijala, precizno čak do stotog dela milimetra. Izvođači radova su garantovali visoku otpornost na udare vetra i oscilacije prometa koju izaziva preko 10 000 vozila, kolik je dnevni prosek koji pređe preko mosta. Oni su garantovali i „rok trajanja“ mosta od 120 godina. U projekat izgradnje najvećeg mosta na svetu utrošeno je oko 400 milijona evra. Izračunat je potpuni povrat investicije, naplatom putarine, za nekih 75 godina.

Put E75 čiji je deo Vijaduc de Milo je najprometniji putni pravac u Francuskoj i najkraća putna povezica između dve metropole Pariza i Barselone. Razmak između ova dva grada je 1.040 kilometara, a ovaj impoznantni „most u oblacima“ se nalazi na 650 kilometara od Pariza i 390 od Barselone.