Kako se u svetu slavi pravoslavni Uskrs?

Povezane objave

• Kako su nastali simboli za muški i ženski pol? 07/05
• Zašto se svi pasoši na svetu prave u samo četiri boje? 08/01
• Taghit – jedna od najlepših oaza! 20/08

Danas je Veliki ponedeljak, drugi dan Uskrsa, crveno slovo takođe, dan koji se isto provodi u krugu porodice. Iza nas je vikend policijskog časa koji traje i danas, do sutra u 05.00. Dakle, imamo više vremena da saznamo o tome kako narodi širom sveta proslavljaju pravoslavni Uskrs.

Uskrs po Julijanskom kalendaru, pored nas, slave i Rusi, Grci, Bugari, Eskimi na Aljasci. Slavi se i u Etiopiji, a pravoslavni Egipćani, koji se zovu Kopti, praznuju ovaj praznik kada i mi.

Katolici i pravoslavci slave Uskrs sa nedelju dana razlike. Što se tiče običaja, raznovrsni su u celom svetu, a neki se čak i poklapaju. Jedan takav običaj je farbanje jaja, o kome smo nedavno pisali više na portalu.

Postoji priča da su Hrišćani preuzeli običaj farbanja jaja od Egipćana, Persijanaca, Feničana i Hindusa. Oni su, navodno, verovali da je svet stvoren iz ogromnog jaja i da ono predstavlja simbol novog života. 

U Grčkoj se isto farbaju jaja i postoji običaj tucanja jajima, s tim što se kod njih ona drže sa tri prsta. Na sam Uskrs, glavno obeležje uskršnje trpeze je magiritsa, tačnije uskršnja supa od jagnjećih iznutrica.

Što se tiče ostalih zemalja u kojima je danas drugi dan Uskrsa, običaji su ovakvi:

• U Rusiji, što se tiče hrane, centralno mesto zauzima uskršnji doručak; tokom Uskrsa, svaki vernik može da priđe zvonu  u crkvi i da zvoni, jer se smatra da je ono glas Božiji,
• Bugari se nakon liturgije vraćaju kući sa svećom u ruci, a na Uskrs nose novu odeću jer ona, navodno, simbolizuje rađanje novog života,
• Za Kopte je karakteristično da se okupe na Uskrs u hramu u velikom broju i da zajedno sa horom pevaju pesme posvećene Isusu,
• Kod Eskima Uskrs traje tri dana, a spremaju usoljenu ribu, najčešće losos, koji se služi u sirovom stanju,
• Pravoslavni vernici u Etiopiji se zovu Fasika; oni za vreme Uskrsa posećuju crkvu i tom prilikom nose habeše – bele tradicionalne mantije. 

Svaki način na koji jedan narod obeležava ovaj praznik je pravi dragulj i bogatstvo kulturnog identiteta. Zato je ova tema uvek interesantna i drugačija.