10 načina kako se naš mozak menja tokom života

Povezane objave

• Verovali smo da je najveća vrsta pčele na svetu izumrla 22/02
• Stručnjaci tvrde da se u ovom mesecu rađaju najuspešniji ljudi 25/10
• Otkriveni misteriozni radio signali iz udaljene galaksije 10/01

Kao što je već poznato, mozak ne prestaje da raste i razvija se kada se rodimo. Moždane ćelije i veze neurona nastavljaju svoj rast, u zavisnosti od perioda života.

U nastavku saznajte kako izgleda razvojni put mozga kroz svaki period života i šta to zapravo znači.

Razvoj mozga tokom života

1. U stomaku: Rast moždanih ćelija

Pre nego što se rodimo, naše telo je poprilično zauzeto razvojem mozga, pripremajući se za spoljni život. Norovrođenčadi imaju oko 100 biliona neurona, što znači da je prosećan rast moždanih ćelija tokom trudnoće oko 250.000 u minuti.

2. Novorođenčadi: Stvaraju se novi neuroni i veze

Kada se rodimo, mozak je dostigao veličinu od oko 60% koliki će biti u odrasloj dobi. Mozaknaraste još dodatnih 35 centimetara 90 dana pošto se rodimo.

3. Deca: Obrazuju se neuroni

Do treće godine života, mozak je oko 80% narastao, ali ima do 200 puta više sinapsi nego odrastao mozak. Vremenom, te veze se prekidaju, a mozak prebacuje fokus na veze koje su važne.

4. Rano doba: Iskustva oblikuju mozak

Najvažniji period razvoja mozga nastaje do 5. rođendana. U ovo vreme, iskustva direktno oblikuju sinapse, a mozak se navikava na sredinu. S druge strane, negativna iskustva ostavljaju psihološke ožiljke kod deteta, zauvek.

5. Adolescencija: Centar za donošenje odluka nije još jak

Mozak tinejdžera je srazmeran kada je u pitanju težina, ali nije u potpunosti razvijen. Mozak i dalje nema u potpunosti razvijen deo odgovoran za donošenje odluka, te tinejdžeri češće nego odrasli rizikuju i donose riskantne odluke.

6. Dvadesete: Mozak na udaru

U dvadesetim godinama, mozak i dalje stvara sinapse, ali je pogložniji oboljenjima. Naime, veliki afektivni poremećaju, poput šizofrenije ili anksioznosti, javljaju se u 80% slučajeva kod ljudi između 18. i 25. godine života. Forntalni režanjn mozga je u ovom periodu podložan manifestovanju ovih bolesti, pokazala su istraživanja.

7. Tridesete i četrdesete: Učenje postaje teže

Tokom dvadesetih godina, mozak usporava proizvodnju moždanih ćelija i sinapski. Iz tog razloga, ljudima u tridesetim i četrdesetim je mnogo teže da uče, a način ishrane i navike utiču na jaku ili slabiju memoriju.

8. Pedesete: Memorija slabi

Većina ljudi primećuje da tokom pedesetih godina, ima kratkoročni gubitak pamćenja. Oko 5% simptoma Alchajmera javlja se upravo u ovim godinama.

9. Šezdesete i sedamdesete: Veze su gube brže nego što se stvaraju

Svaka deseta osoba u 65. godini života ima Alchajmerovu bolest, pokazale su studije. Uz genetiku i način života, na ovaj rizik se duplira posle 65. godine. Iako nije pronađen uzrok, naučnici veruju da do ovoga dolazi jer se gube neuroni i sinapse.

10. Osamdesete: Rizik od Alchajmera raste

Do 85. godine, svaka osoba ima 50% šanse da oboli od Alchajmera. Ipak, u smanjenju rizika pomažu vežbe kao što je rešavanje ukrštenih reči, socijalizacija, slaganje puzli i slične aktivnosti u kojima mozak radi. Uz to, važna je i fizička aktivnost koja umnogome smanjuje rizik od demencije.