Ledena pećina – Lednica

Povezane objave

• Zašto žene vide boje drugačije od muškaraca? 11/05
• Eksplozija boja – usred pustinje 30/10
• Da li je “slonovsko pamćenje” samo fraza? 28/08

Tragom hajduka put planine Ožalj i njenih prirodnih lepota koju upotpunjuje i ovaj prirodni fenomen ledomata.

Pećinu krase večiti ledeni stubovi visine i do 6 metara održivi pomoću prirodnog sistema hlađenja nalik onom u rashladnim uređajima, hladan vazduh ulazi kroz donji otvor, a topao se istiskuje kroz drugi, gornji otvor.

Nalazi se u zaseoku Krnjača kod Priboja, na jugozapadu planine Ožalj, u predelu koji mestani zovu Čemerno gde počinje jabučko-babinska visoravan. U ovom predelu postoje mnoge jame stvorene radom podzemnih voda u planinskom lancu Dinara. U blizini nailazimo na mnoge pećine kao što su Goveđa, Mala ledena, Samarova, Hajdučka.

Pećina Lednica je posebno čudo prirode zbog svog savršenog sistema hlađenja velikog frižidera. Led iz ove pećine se vekovima izvozio za Prijepolje, Kotor, Dubrovnik, Sarjevo…sve dok poslove nije pomutio pronalazak frižidera.

Pećina je otkrivena slučajno davne 1850. godine kada je velikom agi Bajramoviću iz Pljevalja nestao konj. Po predanjima starih meštana on je zapretio da će celo selo pobiti ako se konj ne pojavi. Tako su meštani počeli da tumaraju i traže životinju i na jednom mestu po pognutoj travi ustanovili da je životinja skliznula niz mahovinu. Jedan od meštana se spustio u rupu i pronašao konja, a kao dokaz je doneo da li grivu da li glavu to ni oni ne zanju. Aga je potom stablima zatarabio i sakrio pećinu kako bi led koristio za svoj benefit.

Led se potom sekao sekirama, trpao u vreće i izvlačio uz pomoć konopa i čekrka- prepričavaju dalje meštani. Potrebe leda su u to vreme naročito leti bile takve da se prtilo i na gole konje do Pljevalja a do Dubrovnika pakovalo u slamu da bi stigla za pet dana tek trećina leda. Zarade i čast su bile sasvim pristojne i dobar deo stanovništva je živeo od leda sve do pojave frižidera.

Pećina je u spelološku kartu Srbije uvrštena tek 1983. godine i od tad još samo jednom istražena 2009. godine od strane spaleologa i naučne ekipe, kad su u pećini nađeni ljudski ostaci pa je slučaj predat policiji. Posle toga rađene su planinarske ekspedicije, no hladnoća je zastrašujuća i prilaz je opasan pa nije zaživela kao turistička atrakcija.

Foto: nationalgeographic.rs