Kako su nastale pčele ubice?

Povezane objave

• Ko je bila Vera Atkins? 18/08
• Znate li šta je gelotofobija? 07/09
• Ko je stariji – koka ili jaje? 05/06

Pokušaj povećanja broja pčela, odnosno povećanje proizvodnje meda, 1950 – ih godina, doveo je do nastanaka pčela ubica.

Naime, na hiljade pčela pobeglo je iz laboratorije i prouzrokovalo više od 400 smrtnih slučajeva.

Pčele ubice

Strašna priča o pčelama ubicama počela je pokušajem stručnjaka, da se poveća količina proizvodnje meda, tokom 50-ih godina. Novonastale pčele, koje su slučajno pobegle iz laboratorije blizu Rio Klare u Brazilu, ubole su na hiljade ljudi, širom Amerike.

Biolog Vorvik E Kerr, tokom 1957. godine, u laboratoriji u okolini Brazila, započinje projekat, odobren od strane brazilske vlade, u cilju povećanja proizvodnje količine meda. Projekat je odobren, jer su evropske pčele, dobro poznata vrsta u Južnoj Americi, bile nedovoljno produktivne u klimatskim uslovima, karakterističnim za Brazil.

Vorvik Kerr je smatrao da najbolje rešenje leži u ukrštanju evropske vrste pčela sa afričkim genima. Na ovaj način, odnosno ovakvim ukrštanjem, dobila bi se hibridna vrsta, koja će biti dosta produktivnija u skupljanju meda, u tropskim uslovima.

Kada je stvorena afrikanizovana vrsta pčele, širom sveta poznatija kao pčela ubica, u početku je dovela do uspeha, jer su novonastali hibridi obavljali posao proizvodnje mnogo bolje od pčela. Ali, bila je dovoljna samo jedna loša karakteristika, da sve pođe po zlu.

Naime, usvojile su određene ektremne instinkte odbrambenih kolinija.

Kako su ove pčele pobegle iz laboratorije, ostalo je nerazjašnjeno. Poznata je informacija, da je na hiljade pčela ubica pobeglo, a zatim se raštrkalo širom Južne i Centralne Amerike.

Tim stručnjaka, uključujući i samog Kerra, verovalo je da će vrsta, napolju, brzo izumreti ili da će agresivne karakteristike biti ublažene nakon ukrštanja sa evropskim rođacima. Nažalost, nije se dogodilo ništa slično.

Iz Južne Amerike, ka Centralnoj Americi, do sredine 80-ih godina, zauzele su skoro celo podrčje SAD-a, i danas se mogu pronaći u Kaliforniji, Arizonu, Teksasu, Novom Meksiku, Nevadi, Floridi i drugim državama.

Prouzrokovale su smrt najmanje 400 ljudi, širom Amerike ali i ostalih delova sveta. Otrov ovih pčela nije drugačiji od otrova vrste od koje su nastale. U pitanju je isključivo agresivno ponašanje. Smrtonosna doza iznosi oko hiljadu ujeda pčela.

Pčele su opasne onda kada brane svoju koloniju, a jednoj koloniji može biti i do 10.000 pčela.

Kasnije sprovdene studije, pokazale su da se nivo agresivnosti kod pčela ubica, smanjio. Naime, naučna grupa u Portoriku sprovela je studiju i pokušala da izmeri nivo agresivnosti u afrikanizovanim pčelama. Rezultati studije pokazali su da su ove pčele agresivne koliko i evropske.

Kako su pčele ubice stigle do Portorika, tokom 90-ih godina, može se zaključiti da je, za ovakvu promenu, bilo je potrebno 20 godina.