Simbol Jugoslavije kao di-džej pult

Povezane objave

• Da li su burke zabranjene na ulicama Evrope? 01/06
• 15 zanimljivih činjenica koje će vas naterati da razmislite dvaput! 16/12
• Da li se otisci prstiju menjaju 16/04

Jedan od simbola Jugoslavije – crveni kiosk je osvanuo i u Njujorku na Tajm skveru. Jugosloveni su sedamdesetih i osamdesetih godina u tim kioscima, K67, mogli da kupe viršle u zemički, a Njujorčani su se sa ovim simpatičnim prodajnim objektom upoznali na malo drugačiji način. U “crvenom kiosku” nalazio se di-džej “Lot radija”, a u okviru umetničkog projekta “Tajms skver transmišns 2021.”

Međutim, ovi nije prvi put da su Amerikanci videli nešto od jugoslovenske tradicije, naime jedan K67 je deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Kako je nastao K67?

Pre više od pola veka slovenački dizajner Saša J. Mächtig je predstavio model tog prodajnog objekta i ne sluteći da će doživeti neviđenu popularnost. U masovnoj upotrebi su bili do 1999. godine, a u njima se prodalo gotovo sve. Služili su za prodaju namirnica, novina, brze hrane, ali su i služile kao poslastičarnice…

Inače, tvorac “crvenih kioska” je tokom svojih studija arhitekture, šesdesetih godina, pohađao i interdisciplinarni program Course B, čije je predavač bio Edvard Ravnikar, a koji je insistirao da studenti “razmotre najmanji potrošni materijal i od njega stvore novo prostorno rešenje”. I upravo je to postala filozofija stvaranja samog Mächtiga.

Vođen savetima predavača, samoinicijativno, slovenački dizajner je predstavio čelnicima grada svoj dizajn kioska, a koji bi bili napravljeni od novih industrijskih materijala sa ciljem masovne proizvodnje. Projekat je prihvaćen, a dizajniran prototip, obojen u jarko crvenu boju, završen je 1969. godine. Druga verzija kioska koji je mogao da se rasklopi, proizvedena 1971. godine.

možda vas zanima: Koji spomenici vređaju, a koji donose sreću

Kako kažu podaci, do 1999.godine proizvedeno je 7.500 jedinica, iako je većina ostala u Jugoslaviji, bilo je kioska koji su izvezeni u inostranstvo: u Poljsku, Irak, Keniju, Novi Zeland, Japan, bivše zemlje Sovjetskog Saveza i u SAD. Od ukupnog broja proizvedenih ne zna se koliko ih je u upotrebi, ali u sećanje na uspešnu eru postojanja, Muzej arhitekture i dizajna u Ljubljani imao je predstavljanje ovog objekta, a u čast Mächtigovog rada.

Kustos muzeja Maja Vardjan, rekla je tada da K67 izdvaja njegova pozicija između “arhitekture i industrijskog dizajna, utemeljenost u okviru modernog grada i društva, učestvovanje u ritualima svakodnevnog života građana i na kraju, ali ne i manje bitno, njegova upornost da nađe svoje mesto.“