Rakija, baget i krompirići na listi UNESCO?

Povezane objave

• Prijave za subvencije od 2. avgusta 27/07
• Fakultet savremenih umetnosti POMOĆU 3D ŠTAMPAČA PRAVI ZAŠTITNE MASKE ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE 31/03
• Šta donosi novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti? 17/06

Belgijski krompirići bi mogli postati UNESCO-u zaštićena nematerijalna svetska baština. Taj status već pet godina ima belgijsko pivo, a sada bi mogao da mu se pridruže i “pommes frites”. Prema pravilima, svake dve godine Belgija može da predloži svog kandidata za UNESCO.

Flamanci su pomfrit na popis nematerijalne kulturne baštine uvrstili 2014. godine, a Valonci sa “french friesa” će za to na red doći sledeće godine. Iako naziv u sebi sadrži “francuski”, prženi krompirići zapravo potiču iz Belgije. Prema legendi, oni su ime dobili zahvaljujući američkim vojnicima. Vojnici su ih jeli za vreme Drugog svetskog rata na jugu Belgije i dodali su im pridev “francuski”, jer se u tom delu zemlje, Valoniji, žitelji služe francuskim jezikom.

I Srbija je podnela sličan zahtev, ali za rakiju. Naime, ministarstvo kulture Republike Srbije predalo je Unesku zahtev za nominaciju šljivovice na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković je rekla da je predata kandidatura, podsećajući i da je srpsko kolo uspelo da uđe na UNESCO – vu listu zaštićene nematerijalne kulturne baštine.

Šljivovica bi trebalo da se nađe na listi kao element društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive. Inače, ova rakija proizvedena u Srbiji je tek 2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada ima zaštićeno ime “Srpska šljivovica”. Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa su već krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i zlakuska lončarija.

pročitajte još i : Nematerijalna kulturna dobra iz regiona koja su na UNESCO-voj listi

Uz krompiriće i rakiju, na listi bi mogao da se nađe i proizvod od testa. Naime, Francuska je predložila da se tradicionalni francuski hleb baget uvrsti na Uneskov spisak.

Prema podacima Planetoskop-a, u Francuskoj se svake godine pojede oko 10 milijardi bageta. Problem je što se u toj državi od 1970. godine zatvorilo oko 20.000 pekara, jer kupci odlaze u supermarkete i tamo kupuju bagete, a koji se ne prave na tradicionalan način.

Te, ako bi se ovaj proizvod našao na listi Svetske baštine, uz status zaštitiće se i tradicija, znanje i veštine, a što bi pomoglo da se pekari oporave. Oni smatraju da će zaštita bageta sačuvati umetnost koja se prenosi sa generacije na generaciju i da će zaštititi francuski proizvod od plagijatora.

Hrvatska je među prvim zemljama u svetu , koje su 2008. godine ratifikovalee Konvenciju za zaštitu nematerijalne kulturne baštine – to su običaji, verovanja, znanja, veštine, pojave duhovnog stvaralaštva… Te je tako ta država uspela da upiše 17 nematerijalnih kulturnih vrednosti.

Jedno od tih i pevanje ojkanje. Kako je objašnjeno, to je jedno je od najdistinktivnijih izraza tradicijske kulture Dinarida. A tu je Bećarac, vokalni odnosno vokalno-instrumentalni napev s područja Slavonije, Baranje i Srijema.

I Slovenija je upisana u UNESCO-ov popis nematerijalne kulturne baštine i to 2016. godine. Liturgijska drama Pasija iz Škofje Loke (lat. Processio locopolitana) uvrštena je  na kongresu te organizacije u Adis Abebi pre pet godina. Tekst za dramski prikaz Isusove muke na krstu i procesiju kroz ulice starog grada Škofja Loka, a napisao je zajedno s didaskalijama oko 1720. godine lokalni sveštenik kapucin Romuald

Nije poznato šta se desilo sa crnogorskom nominacijom. Naime, ministarstvo kulture Crne Gore je pre pola decenije pripremalo materijal za upis Bokeljske mornarice na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovječanstva. Međutim, hrvatska vlada se tome protivila, tvrdeći da se radi o običaju pripadnika hrvatske nacionalne zajednice u Crnoj Gori.

UNESCO-ova Svetska baština sastoji se od Svetske kulturne baštine i Svetske prirodne baštine. Popis sadrži ukupno 936 spomenika u 153 države, od čega 725 spomenika kulture, 183 spomenika prirode, te 28 spomenika u obe liste. UNESCO će odluku o novoj listi doneti krajem 2022. godine. Među zanimljivim predlozima su i takmičenje u košenju trave u Bosni i Hercegovini, festival fenjera u Južnoj Koreji i kultura saune u Finskoj.