Smanjenje zagađenosti vazduha ugljen-dioksidom zbog pandemije

Povezane objave

• Prijavljivanje za prvu internet školu digitalnog novinarstva 09/06
• Kako da se pripremimo za ekonomsku krizu? 06/04
• Poznati naslovi tri romana koja su ušla u najuži izbor za NIN-ovu nagradu 14/01

U kontekstu krize i blokade privrede zbog pandemije, zagađenje ugljen-dioksidom bi moglo veoma da opadne u toku ove godine i to bi verovatno bilo najveće smanjenje emisije ovog gasa od kraja Drugog svetskog rata, navode stručnjaci.

Oni navode da bi na planetarnom nivou, emisije ugljen-dioksida mogle da opadnu za 5%, a ovo bi bilo prvo opadanje od onog zabeleženog 2008. godine, nakon ekonomske krize, koje je iznosilo 1,4%.

“Ne bih bio iznenađen da konstatujemo smanjenje od 5% ako ne i više, pošto ovako nešto nije viđeno od kraja Drugog svetskog tata. Ni raspad Sovjetskog Saveza, a ni razne bankarske i naftne krize nisu ovako uticale na stepen zagađenja, kao što je to slučaj sa ovom krizom”, izjavio je jedan od stručnjaka koji se bavi merenjem zagađenja.

Čini se da je ovo jedina pozitivna strana krize kroz koju prolazimo, s obzirom na to da su klimatolozi ranije upozoravali vlade da bi zagađenje trebalo da počne da opada najkasnije 2020, da bi se uticaji globalnog zagrevanja držali pod kontrolom.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da bi u odsustvu strukturnih promena, smanjenje emisije imalo neznatan uticaj na koncentraciju ugljen dioksida koji se decenijama akumulirao u atmosferi.

Do smanjenja emisije nije došlo zbog strukturalnih promena, a stručnjaci strahuju da će čim se situacija sa korona virusom stabilizuje, zagađenje opet biti na istom nivou kao i pre pandemije.

Smanjenje emisije štetnih gasova je počelo u Kini, gde je zabeleženo smanjenje od 25%, nakon zatvaranja fabrika i smanjenja saobraćaja. U međuvremenu, zagađenje u Kini se vratilo na isti nivo kao pre krize.

U izveštaju UN, koji je objavljen u novembru, stoji da bi zagađenje trebalo da se smanji za 7,6% godišnje da bi se postigao najambiciozniji cilj Pariskog Sporazuma, po kome porast temperature na globalnom nivou ne bi trebalo da bude veći od 1,5 stepeni Celzijusa.