Serija “Gospodar prstenova: Prstenovi moći” izazvala rasne kontroverze pre samog emitovanja

Povezane objave

• 16. Gitar art festival u Beogradu 03/03
• Novi Sad: Koncert mešovitog hora Akademije 13/04
• Teslini dani se obeležavaju širom Srbije 02/07

Uvođenje „obojenih“ likova u Tolkinov svet fantazije izaziva brojne pritužbe, dok drugi ističu da se time ne gubi na autentičnosti.

S obzirom da se nova serija iz univerzuma „Gospodara prstenova“ sprema za septembarsko lansiranje na Amazonu, kompanija se nalazi pod „paljbom“, jer je pokrenuta žestoka debata u vezi s uvođenjem „obojenih“ likova.

Tehnološki gigant, potrošio je čitavu zmajevu zlatnu riznicu na ekranizovanje ove obožavane priče, poznate po svojim kultnim obožavaocima, od kojih su neki navodno duboko upleteni u desničarsku kulturu. Ipak, u Amazonu su potpuno svesni da njihov finalni proizvod mora da dopre do široke i “moderne” publike, da bi opravdao trošak koji bode oči.

U koprodukciji s New Line Cinema, „Gospodar prstenova: Prstenovi moći“ ne predstavlja deo izuzetno uspešnih filmova Pitera Džeksona, „Gospodar prstenova“ i „Hobit“, ali ima za cilj da profitira na njihovom uspehu. Sam Džekson nije uključen, ali scenografija i kostimi bi bili kao na „domaćem terenu“ u njegovim filmovima.

Serija koja će koštati preko milijardu dolara

U novoj seriji će se pojaviti zvezda Saint Maud, Morfid Klark, kao mlađa verzija vilenjačke kraljice Galadrijele, koju je u Džeksonovom filmu glumila Kejt Blanšet, zatim Bendžamin Voker kao herojski vilenjački kralj Gil-Galad i Maksim Boldri kao budući kralj Isildur, između ostalih. Snimanje prve sezone koštalo je 465 miliona dolara, što je čini najskupljom televizijskom emisijom u istoriji. Tokom predviđenih pet sezona, taj budžet će gotovo sigurno premašiti milijardu dolara.

To je krunski dragulj u Amazonovim sve većim investicijama u licenciranje i proizvodnju filmova i TV serija, koje su prošle godine porasle sa 11 na 13 milijardi dolara, prema godišnjem izveštaju kompanije. Generalno, licenciranje starih TV emisija i filmova samo će biti skuplje. Zato je u interesu Amazona da pravi nove emisije i filmove, kako bi privukao pretplatnike i zaradio sebi malo prostora za disanje kada dođe vreme da ponovo pregovara o ceni repriza.

Kreativna sloboda koja nije po ukusu okorelih ljubitelja

Serija, koja omogućava „kreativnu slobodu“, uvodi i tamnopute ljude u igru. Setimo se da je bilo (neosnovanih) žalbi svojevremeno da se u seriji „Igra prestola“ pojavljuje „premalo“ tamnoputih osoba.

Dovoljno je pogledati komentare na trejler „Prstenova moći“ na YouTubeu i stvari postaju jasnije. Hiljade njih se odnosi na isti citat koji se pogrešno pripisuje Tolkinu o korumpiranoj i nekreativnoj prirodi zla: „Zlo ne može stvoriti ništa novo, ono može samo pokvariti i uništiti ono što su dobre sile izmislile i stvorile“, piše na više jezika. Drugi su bili grublji: „Zamislite da potrošite milione dolara da promovišete svoje smeće od filma zvano probuđeni ratnik socijalne pravde. Kakav način da se ukalja dobra franšiza.“

„Amazon je odlučio da uništi Tolkinovo delo. Jer zašto raditi dobar posao kada možete samo da budete korumpirani i da forsirate svoja politička uverenja“, naveo je drugi.

Amazon vs YouTube

Primamljivo je odbaciti pritužbe kao uobičajeni bes internet štrebera. Slični sporovi su se odigrali kada su obojeni glumci počeli da preuzimaju nove glavne uloge u različitim izdanjima „Ratova zvezda“. Međutim, sukob se odnosi i na uspon dve vrste medijske imperije, a ne samo jedne: postoji Amazon, krunski dragulj u ogromnoj poslovnoj imperiji Džefa Bezosa, najbogatijeg čoveka na svetu, i tu je YouTube, mesto na kojem brojna mišljenja mogu da se iznesu, mišljenja koja često nisu po volji zvaničnom narativu vezanom za „političku korektnost“.

Jednu grupu čine ljudi koji sebi mogu priuštiti da kupe prava na „Gospodara prstenova“, a drugu čine ljudi za koje je „Gospodar prstenova“ druga najbolja stvar na svetu posle biblije, ali i za jedne i za druge, neverovatna količina novca i uticaj su u pitanju. Amazon, sa svoje strane, verovatno je oprezan, svestan da bi njegov veliki projekat mogao biti ranjiv na napade uvređenih superfanova na globalnoj mreži.

Jutjuberi koji se žale na „zlostavljanje obožavalaca“ imaju stotine hiljada, ponekad i milione pretplatnika. Neizbežno, ovi obožavaoci su posvećeni filmovima, TV emisijama i stripovima iz svog detinjstva i mnogi su stalno u potrazi za novom verzijom koja bi mogla da proširi ulogu žena, doda tamnopute likove u ili čak uključi likove koji nisu heteroseksualni, što se desilo sa „Zvezdanim stazama“.

Kada su razbesne, mogu da organizuju i koordinišu široke kampanje uznemiravanja, pa čak i pretnje nasiljem preko društvenih mreža, što po nekima iskrivljuje sliku javnog mnjenja (s čime se ne bismo složili, jer i ti ljudi su njegov deo). To je vrsta stvari koja često nailazi na odobravanje širih desničarskih medija, koji ponekad raspiruju vatru u svoju korist.

U ljudskom smislu, biti meta desničarskih kampanja mržnje može biti iscrpljuće i depresivno, mada mnogo bolja stvar nije ni što se tiče one druge, liberalne strane. U poslovnom smislu, to zaista može da donese nevolje s marketinškim budžetom, a ta vrsta moći je privlačna za konstantno uvređene poklonike pop kulture, bilo da se radi o desničarski ili liberalno nastrojenim.

Uplitanje navodnog rasizma u čitavu priču

Ekstremnost protesta zbog „nerealnog“ prisustva crne princeze patuljaka možda deluje glupo, s obzirom da se radi o priči o čarobnjacima, magičnim prstenovima i zmajevima. Međutim, dobar deo publike smatra da obojeni likovi ne pripadaju ovom žanru, što ruku na srce, i jeste tačno ukoliko konsultujemo originalnog autora, Tolkina.

Ipak, antirasistički dušebrižnici, koji vide rasizam tamo gde ga nema, dočekali su svoj momenat, navodeći argumente koji ne stoje, poput nordijske Edde, koja uključuje „crne vilenjake“ koji žive u Svartalfarhajmu. Da, ali ti vilenjaci sigurno nisu zamišljeni s negroidnim crtama lica i kovrdžavom kosom, jer teško da je 1220. godine neko iz Skandinavije ikada u životu video crnca.

S druge strane, problem u Americi predstavljaju otvorene fašističke organizacije, koje javno koriste nordijsku ikonografiju i zastave Konfederacije umesto kukastih krstova. To su grupe koje su opsednute nordijskim bogovima i runama, a znaju da budu i nasilne.

Zapravo, uprkos čarobnjacima, magičnim objektima, zaraćenim  rasama i dubokih mitoloških izvora, „Gospodar prstenova“ nikako nije preteća priča: u osnovi,  utešna je priča o herojima srednje klase iz više rasa, koji trijumfuju nad zajedničkim neprijateljem, uprkos malim šansama.

„Ne mislim da su ove knjige ‘fašističke’,“ napisao je veliki britanski pisac epske fantastike, Majkl Murkok, 1978. godine, „ali one se sigurno ne suprotstavljaju prosvećenom toriizmu iz 18. veka kojim se Englezi tako često teše u ovim uznemirujuća vremena.”

Dakle, da li je suštinski nepoštovanje raditi ono što je Amazon uradio praveći modernu adaptaciju takvog tradicionalističkog dela s netradicionalnom glumačkom ekipom?

U ovom slučaju, Tolkinovi zvanični tumači su daleko manje zabrinuti oko ujednačenja pigmentacije među glumcima, nego za to da se nova serija ne dotiče potencijalno unosnih događaja vezanih za „Silmarilion“, posthumni roman, čija je ekranizacija potencijalan izvor ogromne zarade.