Ugljen-dioksid negativno utiče na našu sposobnost razmišljanja i donošenja odluka

Povezane objave

• Vukovi koriste staze koje su napravili ljudi radi lakšeg dolaženja do plena 09/02
• Šta izbor hrane govori o našem raspoloženju? 25/09
• Voće koje održava sjajan ten 31/07

Nivo atmosferskog ugljen-dioksida konstantno raste, a s ulaskom u 21. vek je dodatno dobio na zamahu.

Najnovija istraživanja pokazuju da povišena koncentracija ovog gasa može značajno da redukuje našu sposobnost rezonovanja i složenog strateškog razmišljanja, što bi u perspektivi moglo značajno da utiče na ljude, posebno u urbanim sredinama.

Doživećemo koncentraciju CO2 višu nego ikada ranije

Naime, do kraja ovog veka, procenjuje se da bi populacija na planeti mogla da bude izložena nivou ugljen-dioksida do 1.400 ppm, što je više nego trostruko više u odnosu na trenutnu situaciju, odnosno znatno više od vrednosti koje su ljudi ikada doživeli tokom svoje prošlosti.

Naučnici kažu da će koncentracija CO2 u zatvorenim prostorima dostići neviđeni nivo, što će imati krajnje negativan uticaj na kompletnu populaciju, od učenika u školi, preko radnika, poslovnih ljudi i političara, pa do domaćinstava.

Mada instalacija ventilacionih sistema obično reguliše nivo ugljen-dioksida u stambenim prostorima, postoje situacije kada je prosto fizički prevelik broj ljudi a premalo svežeg vazduha koji bi razredio CO2. Ovaj gas, koji je jedan od uzročnika efekta staklene bašte, može biti prisutniji u prostorima koji se duže vreme ne provetravaju adekvatno. To se posebno odnosi na spavaće sobe.

Prognoze koje nisu ružičaste

Da pojednostavimo, kada dišemo vazduh u kojem je koncentracija CO2 visoka, raste njegov nivo u našoj krvi, smanjujući količinu kiseonika koji pristiže u naše mozgove. Istraživanja pokazuju da ovo može da poveća pospanost i anksioznost i negativno utiče na kognitivne funkcije.

Svi znamo za onaj osećaj kada sedimo dugo u prostoriji prepunoj ljudi, kada postajemo pospani i „otupljeni“. Generalno, koncentracija CO2 je veća u zatvorenom prostoru nego napolju, dok je ona takođe veća u urbanim sredinama nego tamo gde nema ljudi i ljudskog uticaja.

Atmosferski nivo ugljen-dioksida raste neprestano od industrijske revolucije, dostigavši najvišu vrednost od 414 ppm 2019. Ukoliko se ne zaustavi ovaj trend, predviđa se da bi nivo CO2 mogao da poraste na 930 ppm do 2100. Urbane sredine obično imaju oko 100 ppm CO2 više u odnosu na okolinu. Ukoliko bi koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida dostigla navedenu vrednost, u zatvorenim prostorima bi ona mogla da dostigne čak 1.400 ppm, što je veoma štetno. Ovakav scenario bi smanjio našu sposobnost donošenja osnovnih odluka za 25 odsto, dok bi mogućnost strateškog razmišljanja bila redukovana za 50 odsto.

Uticaj na kognitivne sposobnosti je ono što naučnici nazivaju „direktnim“ efektima koncentracije gasa, slično zakiseljavanju okeana. U oba slučaja povećan nivo CO2 sam po sebi uzrokuje štetu a ne posledično putem zagrevanja.

Šta uraditi?

Naučnici kažu da bi možda postojali načini da se adaptiramo povećanim nivoima CO2 u zatvorenim prostorijama, ali je najbolji način sprečiti da do toga uopšte dođe. To naravno pre svega podrazumeva redukovanje eksploatacije fosilnih goriva. To bi zahtevalo globalno usvajanje strategija poput onih koje je utvrdio Pariski sporazum o klimatskim promenama.