Menjanje slike o “velikom, zlom vuku”

Povezane objave

• Zašto pričamo u snu? 11/05
• Plank vežba: koliko dugo je optimalno održavati položaj? (VIDEO) 31/01
• Bigfut – divlje čudovište 03/05

Novo istraživanje baca senku sumnje na uvreženo mišljenje da su psi prirodno tolerantniji i više prijateljski nastrojeni od vukova.

U testiranjima veština međusobne kooperacije, vukovi su nadmašili svoje pripitomljene rođake. Naučnici kažu da nova otkrića pobijaju pretpostavke u vezi s tim kako su se pripitomljeni vukovi transformisali u pse, nastavljajući da žive zajedno s ljudima.

Prethodni dokazi su s druge strane sugerisali da je proces domestifikacije za posledicu imao tolerantniju narav kod pasa.

„Mi i dalje imamo u glavi sliku velikog, zlog vuka i s druge strane ’maze’ koja živi za partiju češkanja“, kaže dr Sara Maršal-Pešini, šefica istraživanja. „Međutim, u najmanju ruku mislim da ta priča nije baš tako jednostavna.“

Društvene veze

Vukovi su društvene životinje, baš kao i ljudi. Oni žive u bliskim rođačkim zajednicama, gaje mladunce zajedno i love u grupama.

Ovaj vid ponašanja se ne može pronaći kod pasa, uprkos ideji da je pripitomljavanje išlo tako što su u selekciju ulazili tolerantniji i prijateljski naklonjeni psi, kako međusobno, tako i prema ljudima.

Da bi proverili da li saradnja kod vukova i pasa dolazi prirodno, naučnici su izveli klasičan eksperiment ponašanja. Poznat kao test povlačenja užeta, ovaj ispit uključuje dve životinje koje istovremeno vuku konopac kako bi povukle poslužavnik prema sebi i došle do hrane. Zadatak može da se obavi uspešno samo uz međusobnu saradnju.

Životinje se nagrađaju komadom sirovog mesa isključivo u slučaju ako povuku konopac zajedno.

Naučnici su otkrili da su psi uspeli u samo dva od 472 pokušaja, dok su vukovi uspešno izvršili zadatak 100 puta tokom 416 pokušaja.

Dr Maršal-Pešini s Univerziteta za veterinarsku medicinu u Beču, rekla je da su se vukovi „prilično dobro snašli“ u rešavanju zadatka, ostvarujući rezultate podjednake šimpanzama.

„Vukovi neverovatno dobro međusobno sarađuju i stvaraju veoma jake društvene veze“, rekla je ona.

Psi gotovo nikada nisu radili zajedno na zadatku oko užeta, verovatno iz želje da izbegnu sukob. Eksperiment je izveden u Naučnom centru „Wolf“ u Beču, gde se vukovi i psi uzgajaju od „malih nogu“ u istom okruženju. Ovo daje uvid u prirodno ponašanje obe životinje, daleko od ljudskog uticaja.

Deo slagalice

Dr Krišna Virama iz Stouni Bruk univerziteta u Njujorku, koji nije povezan s dotičnom studijom, rekao je da su vukovi jedini veliki mesojedi koji su pripitomljeni. „Moguće je da je njihovo društveno ponašanje bilo ključno u tom procesu, tako da istraživanja poput ovog pomažu da se sklopi veći deo slagalice“ objašnjava on.

Priča o tome kako su psi nastali od pripitomljenih vukova je složena i predmet je usijanih debata. Pre nekih 30.000 godina, vukovi su se dovoljno blizu približili logorima ljudi da bi pokupili ostatke hrane. Dugačak proces pripitomljavanja je započeo nakon što su se najhrabrije i najradoznalije jedinke dovoljno približile dvonošcima, te se od tada menja ponašanje i genetika vukova, koji su evoluirali u pse koje poznajemo danas.