Zemlja je 500 miliona godina stvarala i proždirala kontinente

Povezane objave

• Otkrivena zaleđena voda na površini Meseca? 28/08
• Da li smo sami u svemiru? 09/07
• Konkurs za sufinansiranje naučno-tehnološke saradnje između Srbije i Slovenije 29/03

Kada je Zemlja bila mlada, izrodila je mnogo novih kontinenata, da bi ih zatim sve progutala, ostavljajući samo nekoliko tragova za sobom, pokazuje nova studija.

Ovi prvi kontinenti su imali sposobnost da žive brzo i umru mladi, ali su na taj način utrli put čvrstim kontinentima koji su na kraju doveli do pojave tektonskih ploča, sugeriše novo istraživanje.

„Naši rezultati objašnjavaju da su kontinenti bili nestabilni i skloni uništenju u povoju planete, pre 4,5 do 4,0 milijarde godina, a zatim su se progresivno diferencirali i postali kruti tokom narednih milijardu godina, kako bi formirali jezgro naših modernih kontinenata“, kaže glavni autor studije, Fabio Kapitanio, naučnik s Univerziteta Monaš.

Tokom stotina miliona godina, sadašnji kontinenti su bili manje-više stabilni. Oni su se pomerili zbog tektonike ploča, teorije koja upravlja kretanjem Zemljine kore, formirajući različite oblike, kao što je drevni superkontinent Pangea. Komadići slagalice kore koji su postojali pre više stotina miliona godina uglavnom postoje i danas. Ali vrlo malo se zna o kontinentima koji su postojali u ranoj istoriji Zemlje.

Da bi saznali više o toj ranoj istoriji, istraživači su koristili kompjutere za modeliranje interakcija stena i magme u Zemljinoj kori i ispod nje. Modeliranje je pokazalo da su se najraniji kontinenti formirali od delova gornjeg omotača, dela planete neposredno ispod kore, koji su se topili kada bi došli do površine, a zatim bivali izbljuvani preko krajolika u okviru ogromnih vulkanskih erupcija. U to vreme, planeta je držala ogroman rezervoar toplote u svojoj unutrašnjosti.

„Oslobađanje prvobitne unutrašnje toplote, tri do četiri puta veće od današnje, izazvalo je veliko topljenje u plitkom omotaču, koji je zatim ekstrudiran kao magma (otopljeni kamen) na površinu Zemlje“, rekao je Kapitanio.

Ali kontinenti iz ovog perioda, poznatog kao Hadejski eon (pre 4,6 do 4,0 milijardi godina), bili su slabi i skloni uništenju.

Moderni kontinenti imaju relativno visoku zateznu čvrstoću, što znači da ih je teško rastrgati istezanjem. Međutim, kora tokom Hadejskog perioda bila je toplija i tanja, i ležala je na mekanijem gornjem omotaču. Tako bi se stvorile ogromne pukotine između ovih novih kontinenata, magma bi procurila, a ta magma bi prekrivala novorođene kontinente, uzrokujući da na kraju potonu u omotač. U međuvremenu, novi kontinenti su se formirali od magme iznad onih koji su zatrpani.

U vreme kada je Arhejski eon započeo (pre 4,0 do 2,5 milijardi godina), okončavši Hadejski, kora koja se prvi put formirala bila je skoro u potpunosti zamenjena semenima savremenih kontinenata.

U izvesnom smislu, otkrili su istraživači, ti izgubljeni Hadejski kontinenti su omogućili stvaranje kasnijih, stabilnijih kontinenata. Ponovna apsorpcija ranih kontinenata u najpliće delove omotača učinila je taj deo omotača suvljim i čvršćim, formirajući osnovu na kojoj su kasniji kontinenti mogli bezbedno da rastu.

Ovaj scenario bi mogao da objasni kako se pojavila moderna tektonika ploča, koja se oslanja na čvršće temelje i strukturno zdravije kontinente. Model takođe pokazuje da bi neki delovi tih ranih kontinenata ostali izloženi na površini, formirajući stabilne, debele „korene“ u kori. Ti komadi i danas postoje i poznati su kao kratoni. Jedan od njih, Laurentija, čini jezgro Severne Amerike i obuhvata region koji pokriva Srednji zapad i Velike ravnice, kao i veći deo centralne Kanade i Grenlanda.

Pojava kontinenata na kraju Hadejskog eona, takođe je doprinela stvaranju đubriva koje će kasnije pomoći da se začne život na Zemlji, napisali su istraživači. Njihovi delovi su se odlomili i ušli u atmosferu i okeane, obezbeđujući neophodne hranljive materije za oblike života koji su se ubrzo pojavili.