“Habl” otkrio najudaljeniju zvezdu do sada

Povezane objave

• Orbitalni prostor oko Zemlje mora biti zaštićen upozoravaju naučnici 25/04
• Gotovo 75 odsto vodootpornih proizvoda sadrži toksični PFAS 02/02
• Dubai: Prvi putnički taksi-dronovi 22/02

Dali su joj nadimak „Earendel“, a radi se o najudaljenijoj pojedinačnoj zvezdi do sada snimljenoj teleskopom.

Svetlosti s ovog objekta trebalo je 12,9 milijardi godina da stigne do nas

To je na takvoj udaljenosti na kojoj bi teleskopi obično mogli da razluče samo galaksije koje sadrže milione zvezda.

Međutim, svemirska opservatorija „Habl“ odabrala je Earendel pojedinačno tako što je iskoristila prirodni fenomen koji je sličan korišćenju zum objektiva.

To se zove gravitaciono sočivo i funkcioniše ovako: Ako postoji veliko jato galaksija u liniji vida, gravitaciono privlačenje ove mase materije će se saviti i uvećati svetlost udaljenijih objekata koji se nalaze iza.

Obično su to samo druge galaksije, ali u ovom konkretnom slučaju Earendel se našao na savršenoj poziciji efekta sočiva.

Sreća je poslužila naučnike

„Imali smo sreće. Ovo je zaista ekstremno; zaista je uzbudljivo pronaći nešto s tako velikim uvećanjem”, rekao je Brajan Velč, doktorand s Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu, SAD. „Ako slučajno pogodite tu pravu tačku, kao što smo mi u ovom slučaju uradili, uvećanje može narasti do faktora od 1000s.“

Prethodni rekorder je bila zvezda po imenu Ikar. I nju je „uhvatio“ „Habl“, a svetlosti ove zvezde je trebalo devet milijardi godina da stigne do nas.

Earendel je stoga znatno udaljeniji. Vidimo ga samo 900 miliona godina nakon Velikog praska, ili u vreme kada je Univerzum bio samo 6% svoje sadašnje starosti.

Ime Earendel dolazi od staroengleske reči koja znači „jutarnja zvezda“ ili „svetlost u usponu“. Na „Hablovoj“ fotografiji nema mnogo toga za videti, samo bleda mrlja na dugom polumesecu svetlosti koju stvara sočivo koje je nazvano „Luk izlaska sunca“.

Gospodin Velč i njegove kolege izveštavaju o otkriću zvezde u časopisu Nature. Ostalo je još mnogo da se nauči o njenim svojstvima, priznaju autori.

Koliki je Earendil?

Na primer, postoji nesigurnost oko Earendelove veličine. Najmanje je 50 puta veća od mase našeg Sunca, ali u zavisnosti od tačne količine uvećanja može biti još mnogo veća. Međutim, čak i s 50 solarnih masa, to bi bila među najvećim zvezdama ikada posmatranim.

Vrlo je verovatno da je ono što je „Habl“ špijunirao binarno. To jest, da se zapravo radi o dve zvezde koje kruže blizu jedna drugoj. Ovo je vrlo uobičajeno. Međutim, u takvim slučajevima obično postoji veći partner i svetlost tog objekta će dominirati signalom.

Neki astronomi će se zapitati da Earendel nije samo zbijeno jato više zvezda, ali gospodin Velč je rekao da postoje ograničenja u tome koliko bi taj fenomen mogao da bude izražen pre nego što efekat sočiva počne da razmazuje svetlost u izduženiji oblik nalik cigari. On je uveren da je „Habl“ otkrio jednu ili najviše dve zvezde.

Jedno alternativno objašnjenje bi moglo biti da je tačka svetlosti objekat u prvom planu koji slučajno ima sličan svetlosni profil. Određene zvezde koje su kolabirale, ili smeđi patuljci kako su takođe poznati, mogli bi da odgovaraju podacima. Ipak, verovatnoća je mala. Nakon pet godina posmatranja, ova karakteristika je ostala potpuno statična u vidnom polju. Da je u pitanju bio mnogo bliži smeđi patuljak, očekivalo bi se da će se njegov položaj na nebu malo pomeriti.

Zvezde Populacije III

Fascinantna spekulacija oko Earendela je njegov sastav. Postoji način na koji se podaci mogu protumačiti da sugeriše da je to pionirska zvezda, objekat napravljen od netaknutog gasa stvorenog u Velikom prasku.

Teorija nam kaže da su prve zvezde koje su zasijale u Univerzumu sadržavale samo vodonik i helijum. Astronomi ih nazivaju zvezdama Populacije III. Tek kada su ove zvezde i njihovi potomci spojili teže elemente, kosmičko okruženje se promenilo u ono koje danas prepoznajemo oko nas.

Međutim, zvezda od solarne mase 50 bi gorela vrlo kratko, možda najviše milion godina pre nego što bi ostala bez goriva i kolabirala i umrla. Da bi pionirska zvezda postojala 900 miliona godina nakon Velikog praska, morala bi da izraste iz dugo preživelog, izolovanog i nezagađenog oblaka gasa. Nije nemoguće, ali je ipak na dugom štapu.

„Da, očekujemo da će Earendel verovatnije biti zvezda koja je malo obogaćena težim elementima, ali ne toliko kao lokalne zvezde oko nas danas“, rekao je gospodin Velč.

„Postoji mala šansa da je to zvezda Populacije III. Nekoliko drugih studija predviđa da biste ih mogli dobiti na periferiji nekih galaksija. Ali to je nešto za šta će nam biti potrebno mnogo detaljnije praćenje uz pomoć drugih teleskopa kao što je ’Džejms. Veb’.”

„Džejms Veb“ je naslednik „Habla“. Lansiran u decembru, ima mnogo veće ogledalo i superiorne analitičke instrumente. Moći će da otkrije detalje koji su izvan „Hablovih“ mogućnosti.

„Veb“ bi trebalo da počne pune naučne operacije za dva ili tri meseca. Gospodin Velč i njegove kolege su već dobili vreme u novoj opservatoriji da odu i pogledaju Earendel.

Ali vredi na trenutak proslaviti kontinuirani sjaj „Habla“. Lansiran je 1990. i čak i dok se nova čudesna opservatorija priprema da preuzme uzde, on nastavlja da izvodi revolucionarne studije.

„Svemirski teleskop ’Habl’ radi veoma dobro“, rekla je naučnica NASA projekta dr Dženifer Vajzman.

„Moćan je. Naučno je produktivan kao i uvek, i radujemo se segmentima nauke kojima će se ’Habl’ baviti u narednim godinama. Posebno smo uzbuđeni što svemirski teleskop ’Džejms Veb’ takođe radi u svemiru zajedno s „Hablom“. Imajući oba ova neverovatna instrumenta, naučićemo više o univerzumu nego što smo ikada ranije bili u stanju.“