Neizvesno gde i da li će pasti deo letelice

Povezane objave

• Šta se krije ispod antarktičkog leda? 18/10
• Ne znate gde ste se parkirali? Google će vam pomoći! 27/04
• U NIS-u ima posla i za srednjoškolce 24/07

Ovog vikenda svi stručnjaci gledaće u radare i nebo, jer se očekuje da jezgro lansirane kineske rakete uđe u atmosferu između 8. i 9. maja. Naime, raketa “Long March-5B” lansirana je 29. aprila i to sa kineskog ostrva Hanan. Sa sobom je nosila bespilotni modul “Tianhe”.

Nakon postavljanja modul, budućeg stambenog prostora na trajnoj kineskoj svemirskoj stanici, jezgro rakete, težine oko 20 tona, počelo je nekontrolisano da pada ka zemlji. Inače, lansiranje modula Tianhe prva je od 11 misija, koliko je potrebno da bi se završila kineska svemirska stanica. Naučnici su imali do sada nekoliko bezuspešnih pokušaja kako bi obezbedili povratak jezgra rakete na zemlju. Međutim, telo rakete dugo 30 metara, ulazi u atmosferu Zemlje i nemoguće je predvideti gde će pasti.

pročitajte još i : Sunce je patuljak u svemiru, ali div Zemljanima

Deo naučnika veruje da će veći deo sagoreti u atmosferi, ali i dalje postoji opasnost da će neki delovi rakete doći do Zemlje. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin uveren je da neće ništa ostati od rakete, tačnije da će izgoreće pri povratku.

Američka svemirska komanda, s druge strane, očekuje da će neki delovi stići do planete, ali se “lokacija sletanja rakete u Zemljinu atmosferu pri padu iz svemira ne može odrediti sve do nekoliko sati pre njenog ulaska”. Kineski Global Times objavio je da će ostaci rakete najverovatnije pasti u međunarodne vode. Potencijalne lokacije iznose i naučnici širom sveta.

Pa se prema mišljenju astrofizičara s Harvarda, Džonatana MakDauela, krhotine će verovatno pasti “severno u liniji Njujorka, Madrida ili Pekinga, a južno u liniji Čilea i Velingtona ili bilo gde između”. Mediji prenose i da je funkcioner iz Pentagona Lojd Ostin rekao da neće uništiti kinesku raketu indirektno kritikujući Peking zbog gubitka kontrole.

Kini nije ovo prvi put da gubi kontrolu nad svemirskom letelicom prilikom njenog povratka na Zemlju. Svemirka laboratorija “Tiangong-1” raspala se pri prolasku kroz atmosferu u aprilu 2018. godine. Kineske vlasti su tom priliko negirale da su izgubile kontrolu nad laboratorijom.

“Tiangong-1”, u prevodu “Nebeska palata”, je u orbitu poslata 2011. godine. U maju 2017. godine, kineski zvaničnici su objavili da je “Tiangong-1” prestao s radom 16. marta 2016. godine, ali je bez goriva ostao i više se nije moglo kontrolisati njegovo kretanje sa Zemlje.

pročitajte još i: I žene će hodati Mesecom?

Podsećanja radi, i u maju 2020. godine se desila slična situacija. Tom prilikom je veći deo jezgra iste rakete sagoreo u atmosferi, ali su neki delovi završili u Atlantskom okeanu. Ali i u naseljima Obale Slonovače. Na sreću nije bilo povređenih, ali je zabeležena velika materijalna šteta.

Više podataka o letu i poziciji same letelice možete videti OVDE i OVDE