Sunce je patuljak u svemiru, ali div Zemljanima

Povezane objave

• Kloniranje glasa novina u kojoj uživaju i kriminalci 22/07
• Microsoft-ov Windows 10 31/12
• Otvorena prva bolnica za slonove! 19/11

Sunce je izvor života i svetlosti i kao takvo i dalje je misterija koja oduševljava astronome i koji se trude šta što više saznaju o toj zvezdi. Usled izuzetno visokih temperatura, materija ove zvezde je u stanju plazme, a prema procenama stara je oko 4,5 milijardi godina i sijaće vrlo verovatno, još toliko.

Svetski dan Sunca obeležava se 03. maja u 22 države sveta, a ideja je potekla od američkog predsednika Džimi Kartera 1978. godine. Sunce je od Zemlje teže oko 330.000 puta, 109 puta je većeg prečnika od Zemlje i svake sekunde gubi nekoliko tona sopstvene mase, jer svetlost pretvara u energiju.

možda vas zanima i koja je prva fotografija sa kraja Sunčevog sistema!

Naučnici NASA-e kažu da zvezde poput Sunca sijaju oko devet do deset milijardi godina, što znači da je ono na polovini svog života. A kada okonča, Sunce će postati crveni div koje će biti hladnije, ali će biti i oko 2.000 puta svetlije nego što je sada. Trenutna temperatura Sunca je 15 miliona stepeni Celzijusa, a sastavljeno je od dve trećine vodonika i jedne trećine helijuma.

Iako su mnoge stvari poznate, naučnici i dalje istražuju te su tako 2020. godine snimili zvezdu do neverovatnih detalja. Slike su napravljene solarnim teleskopom sa Havaja. Na snimcimaboja zvezde se kreće u rasponu od žute do crvene.

Suština boja zvezde, objašnjavaju naučnici, je u rasejavanju sunčevog svetla koje to ne radi ravnomerno. Svaka boja ima svoju talasnu dužinu, tako ljubičasta ima najkraću, dok crvena ima najdužu talasnu dužinu. Uz sve to sunčevo svetlo prolazi kroz različite slojeve vazduha, od kojih je svaki drugačije gustine. Pa se svetlo prelama i razdvaja kao da prolazi kroz prizmu.

A prava magija nastaje prilikom izlaska i zalaska Sunca, jer njegovi zraci udaraju u gornje slojeve atmosfere pod različitim uglovima.

pročitajte još i Veštačko Sunce za proizvodnju energije

Zanimljivosti

Samom jezgru Sunca odvija se proces fuzije.

Procenjeno je da je Sunce toliko veliko da bi u njega moglo da stane 13.000.000 planeta Zemljine veličine.

Sunce nema određenu boju, ono je mešavina svih boja, zato ga mi kroz atmosferu vidimo kao zaslepljujuće belo.

Veruje se da će Sunce “pojesti” Zemlju, kada sagori sav vodonik, započeće sagorevanje helijuma, a u međuvremenu, širiće se do te mere da će najpre da proguta Merkur i Veneru, a onda ubrzo i Zemlju.

Zraku Sunca potrebno je da stigne na Zemlju za nepunih 8 minuta, a razdaljina između Sunca i naše planete iznosi prosečno 149.597.871 kilometar.

Sunce je magnetski aktivna zvezda i aktivnosti su:

Sunčev vetar – Ta pojava opisuje se kao strujanje čestica, koja su izbačena enormnom brzinom iz gornjeg sloja Sunčeve atmosfere. Ono što mi vidimo, kao posledicu te aktivnosti je polarna svetlost.

Sunčeva baklja – je silovita eksplozija unutar Sunčeve atmosfere koja emituje energiju, a eksplozija ima brzinu putanje od oko 1.000.000 kilometara na čas. To ima veliki uticaj na Zemlju i ogleda se u vidu otežanog ili prekinutog elektromagnetnog prenosa u telekomunikacionim uređajima.

Sunčeve pege – su privremene pojave na površini Sunca i traju svega nekoliko nedelja. Vide se i sa Zemlje, kao tamne tačke u odnosu na okolna područja.

Iako je staro 4,6 milijardi godina, Sunce je tri puta mlađe od svemira i u svetu zvezda ono se ubraja u manje i smatra se patuljkom, žutim patuljkom.

Suncu treba otprilike 240 miliona godina da obiđe središte naše galaksije

Eruptivni događaji na Suncu mogu biti neverovatno različiti, te pogledajte u nastavku NASA-in smimak neverovatne aktivnosti zvezde: