Da li benzinci i dizelaši idu u zaborav?

Povezane objave

• Uspešna transplatacija sećanja 07/06
• Najbolje opcije Facebook Messenger-a 26/10
• NASA: Otkriven novi zvezdani sistem 23/02

Evropska federacija za transport i životnu sredinu sprovela je istraživanje u 15 evropskih gradova, a u vezi sa eventualnom zabranom novih benzinskih i dizel automobila. Na osnovu dobijenih rezultata, gotovo dve trećine stanovnika je da se zabrani prodaja takvih automobila od 2030. godine.

Od 10.050 ljudi, koliko ih je učestvovalo u onlajn anketi, oko 70 odsto njih je stava da pomenuta vozila treba zabraniti. Istraživanje, koje je sprovedeno u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Velikoj Britaniji, pokazalo je i da su 63 posto žitelja gradova najizloženiji toksičnim zagađenjima.

Inače, Evropska unija je izradila Zeleni plan, prema kojem, do 2050. godine Evropa treba da postane prvi kontinent koji će neutralisati sav proizvedeni ugljen dioksid (CO2). Pre tog cilja, ideja je da se do 2030. smanji emisija štetnih gasova za 60 posto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

pročitajte još i : Električni automobili “dostupni svima”

U međuvremenu, pet država članica EU je i zakonima regulisalo postizanje klimatske neutralnosti. Švedska planira da ima nultu stopu emisija do 2045, a Danska, Francuska, Nemačka i Mađarska do 2050.godine.

Danska je još 2018. godine sastavila predlog u vezi sa zabranom prodaje benzinaca i dizelaša, a ista je planirala da je primeni 2030. godine, kao mera protiv klimatskih promena. Još tada su predstavnici danske vlade rekli da bi Evropa mogla postati prvi klimatski neutralni kontinent, ali je neophodno  da saobraćajni sektor smanji emisiju štetnih gasova. Međutim taj predlog je odbijen, jer je protivan pravilima EU, te se sada traži novo rešenje kojim bi se regulisao saobraćaj, tačnije upotreba fosilnih goriva.

Prošle godine je i britanski premijer Boris Džonson najavio zabranu prodaje novih benzinskih i dizel automobila od 2030. godine, ali i on je naišao na kritike. Ekonomisti smatraju da takva zabrana može da ide u korist samo bogatih, jer električna vozila koštaju mnogo više od uobičajenih modela.

Britanska vlada razmatrala je i uvođenje poreza na puteve, a u cilju zaštite životne okoline. I to je ocenjeno kao privilegija bogatih. Tamošnji stručnjaci savetuju da bi umesto poreza, trebalo naplaćivati putarine, tamo gde se to ne radi.

A, kako piše Daily Mail, najavljena je i “zelena industrijska revolucija“, odnosno donet je plan zaštite životne sredine s 10 tačaka u iznosu od 12 milijardi funti. Taj plan predviđa otvaranje 250.000 radnih mesta i smanjenje emisije CO2. Planom su obuhvaćena ulaganja u nuklearnu energiju, energiju vetra, grejanje u domaćinstvima…

pročitajte još i : Sve više VIDIMO vazduh koji dišemo

U ostatku sveta

I Indija planira da povuče automobile na dizel gorivo sa svojih puteva do 2030. godine. U tom procesu trebalo bi postepeno da ih zamenjuju automobili na električni pogon. Inače, Indija je jedna od zemalja sa najlošijim kvalitetom vazduha i u nekim delovima ima najnaseljenije gradove na svetu. I to je glavni razlog zbog kojih tamošnje vlasti žele da zabrane vozila koja ispuštaju CO2.

Kina je još 2017. godine najavila da će zabraniti automobile na dizel i benzin, ali nije se obavezala konačnim datumom. Iako nema sveukupnog plana, pojedini delovi Kine kao što je provincija Hainan, precizirale su rok. Naime, Hainan, s populacijom većom od 9 miliona stanovnika, ima za cilj da do 2030. godine zabrani sve automobile s motorom s unutrašnjim sagorevanjem. A kako bi se taj cilj ispunio oni rade na izgradnji infrastrukture za punjenje električnih automobila.

Tajvan planira da zaustavi prodaju svih novih motocikala s dizelskim i benzinskim motorima do 2035. godine i svih takvih automobila do 2040. godine. Procenjuje se da motocikli i skuteri čine oko dve trećine registrovanih vozila u zemlji, a što je više od 20 miliona takvih prevoznih sredstava.

Japanska vlada je u saradnji s glavnim tamošnjim proizvođačima, poput Toyote, Honde i Nissana, najavila plan kojim će se osigurati da svi automobili do 2050. godine budu električni ili hibridni. Njihov cilj je da se do tada smanji emisija gasova za 90 odsto u odnosu na 2010. godinu.

Kostarika planira da u potpunosti zabrani upotrebu fosilnih goriva. U februaru 2018. godine objavljen je plan prema kojem će se Kostarika do 2050. godine potpuno “dekarbonizirati”. Ako se taj plan ostvari, Kostarika će postati prva zemlja koja će se izboriti sa štetnim gasovima.