Povezane objave

• Otvaranje granica, kovid pasoš i 100 evra 16/04
• Šesto masovno izumiranje je u toku, a stvari ne izgledaju nimalo dobro po nas 12/03
• Selfiji mogu biti znak mentalne bolesti 13/03

Tokom 2020. godine gotovo tri četvrtine država sveta se borilo i sa lošim vazduhom. Prema listi IQAir AirVisual, Beograd je varirao od prvog do 590 mesta gradova u kojima je bio povećan nivo zagađenja koji se smatra nezdravim za osetljive grupe.

Prema objavljenim podacima, Valjevo je tokom prošle godine, bio treći najzagađeniji grad u Evropi. Na listi se nalaze još Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac. Što se tiče najzagađenijeg vazduha u Evropi, njega udišu stanovnici poljskog grada Ožeše, dok su na drugom mestu Sarajlije.

Tragičan podatak je i da su, od 106, samo 24 države ispunile standarde Svetske zdravstvene organizacije, a tiče se zaštite ljudskog organizma od štetnih čestica, koje nakon što uđu u krvotok, uzrokuju nastanak astme, raka pluća ili srčanih bolesti.

Globalno posmatrano, države sa najlošijim vazduhom su i dalje Bangladeš, Indija i Pakistan. Dok su Stokholm, Helsinki i Velington, glavni gradovi sa najčistijim vazduhom.

Aplikacijama do podataka

Dostupne aplikacije, (CityAir, SEPA, AirCare…) koje sadržave podatke u vezi sa stepenom i količinom zagađenja vazduha, najpre pomažu ljudima kada su u pitanju svakodnevne radnje koje treba da obave. Te tako ukoliko neko želi da trči ili vežba na otvorenom, dovoljno je da pogleda u koju od pet kategorija zagađenosti vazduha – odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen, je svrstan određeni grad. Na osnovu te informacije znaće da šta je najbolje za njega.

Nadležni upozoravaju da vedro nebo ne znači da je vazduh bezbedan, te je zato neophodno koristiti informacije do kojih se može doći i preko mobilnih telefona, tačnije aplikacija koje u osmišljene kako bi se građani što bolje i samo zaštitili.

Brojka, koja se pokaže u aplikaciji predstavlja indeks kvaliteta vazduha i služi da koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu. Vrednosti na skali se kreću od 1 do 500. Dok je kvalitet vazduha podeljen u 6 kategorija:

0-50             Zelena – dobar kvalitet vazduha
51-100         Žuta – umereno dobar kvalitet vazduha
101-150       Narandžasta – vazduh koji je nezdrav za osetljive grupe
151-200      Crvena – nezdrav vazduh
201-300     Ljubičasta – veoma nezdrav vazduh
300+          Bordo – opasan vazduh

Dizel automobili i grejanje na ugalj

U Srbiji postoji mnogo zagađivača koji probleme niti saniraju niti rade na prevenciji. Po pravilu su to fabrike teške industrije. Zahvaljujući toj nebrizi stvara se “sitna prašina”, kako zovu čestice koje se oslobađaju tokom rada fabrika, koja je vrlo štetna za zdravlje ljudi.

Što su čestice sitnije, to su opasnije za čoveka. U Srbiji tom problemu doprinosi upotreba fosilnih goriva, saobraćaj i industrija. Vazduh nije jedini koji je u Srbiji loš. Naime, svi delovi životne sredine su ozbiljno ugroženi. A što je više zagađena životna sredini to su veće šanse da ljudski imunitet oslabi, pa vremenom čovek postane podložniji bolestima i virusima.

Vlada Republike Srbije je u januaru ove godine usvojila, izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu, i po njemu, tada, vazduh nije bio zdrav u Valjevu, Kraljevu, Zaječaru i Subotici. Nešto bolje su disali građani u okolini Beograda, Novog Sada, Pančeva, Niša, Bora, Smedereva, Kosjerića i Užica.

pročitajte i kao se u svetu pojedinci bore za kiseonik: Eko toranj koju pročišćava vazduh

Jednako važan štetan faktor su automobili koji troše dizel gorivo. Privredna komora Srbije objavila je da se u Srbiju uveze u proseku 120.000 polovnih dizel automobila. Smatraju nadležni, da to što se u državu uvozi, jeste smeće, te bi trebalo bolje regulisati propise kada se o takvoj trgovini radi.

U par navrata resorni ministri su tražili da se zabrani uvoz vozila euro 3 i euro 4 motorima, iako je 80 odsto automobila upravo sa euro 3 motorima. Međutim, nije se mnogo odmaklo u rešenjima, a subvencije za kupovinu eletričnih automobila su vrlo niske. Te se one kreću 250 do 5.000 evra, dok je najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.

Ne manje bitni zagađivači su domaćinstva koja koriste stare, neefikasne kotlove na ugalj i drvenu biomasu. Rešenje tog problema ogleda se u, recimo, prihvatljivoj ceni priključka na gas za domaćinstva. Kako je saopštilo Ministarstvo ekologije, troškovi “uvođenja” gasa zavisili su od lokalnih samouprava, a dostizali su i cenu od 200.000 dinara.

Briga o “kućnom” vazduhu

Svako od nas može da doprinese zdravijem vazduhu. U nastavku par saveta šta ne treba da se radi, kao i šta sve utiče na vazduh u kućama:

1. Osveživači vazduha ( sprejevi, neutralizatori neprijatnih mirisa i strujni osveživači vazduha) ne eliminišu neprijatne mirise, oni samo maskiraju. A mnogi od njih još dodatno loše utiču, jer sadrže toksine/ štetne hemikalije kao što su etanol, formaldehid i fenol. One mogu da izazovu osipe, glavobolje, ali i da dovedu do asmatičnih napada.

2. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, sveće od parafinskog voska su najveći zagađivači vazduha u životnom prostoru. Zato se preporučuje upotreba sveće od pčelinjeg voska, koje su 100 odsto prirodne.

3. Kandila i mirisni štapići mogu zagaditi unutrašnji vazduh. Na toj listu zagađivača se nalaze još i buđ, dlake i peruti od kućnih ljubimaca, duvanski dim i peći na drva.