U kakvoj su vezi rutina, san i inercija spavanja?

Povezane objave

• Ovo na Facebook-u ne otvarajte ni slučajno! 23/11
• Niža Zemljina atmosfera se širi zbog klimatskih promena 07/02
• Mali saveti: kako da se kvalitetnije grejete tokom zime i uštedite na računima? 25/01

Dosledna jutarnja rutina doprinosi zdravijem životu, a samo ranije odlaženje na spavanje i svakodnevno buđenje u isto vreme je idealno za organizam. Prema poslednjem nemačkom istraživanju osobe koje se ranije bude su istrajnije, bolje u komunikaciji sa drugima i otvorene su za nova iskustva.

Takođe, onaj ko rano ustaje biće oprezniji i manje zabrinut, za razliku od onih koji imaju poremećen ritam spavanja. Kod njih se javlja teskoba, često odlažu obaveze i mnogo manje entuzijazma. Istraživanje pokazuje da je ustanovljen ritam spavanja i buđenja pomaže i kod balansiranja obaveze. Tačnije, osobe koje imaju određen vreme za počinak i buđenje lakše prave ravnotežu između porodičnih i poslovnih obaveza.

Ljudi poseduju cirkadijjalni tj. prirodni ritam koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.  Ovaj sistem utiče na kompletan organizam pa i na rad creva. Te tako uz pravilnu ishranu, uređenim sistemom spavanja i buđenja doprinosi se zdravlju sistema za varenje, a kompletan metabolizam će biti brži. Jednako važnu ulogu ima spavanje i na imunitet. Imuni sistem može da se uspava, ali i razbudi. A svakodnevno buđenje u isto vremepomaže imunološkom sistemu, jer je sam metabolizam organizovan.

možda vas zanima i: Koje namirnice treba izbegavati pred spavanje?

Kako da buđenje bude lako?

Inercija spavanja je pojava koja se javlja posle buđenja, a u kojoj  imamo osećaj da spavamo i dok hodamo. To je “fiziološko stanje oštećenih kognitivnih i senzorno-motoričkih performansi”, navode stručnjaci. Ono je prisutno odmah posle buđenja i kada su nam smanjene sposobnosti. Istraživači veruju da to stanje ima veze sa unutrašnjim satom.

Prema studiji, koja je pratila 12 zaposlenih u hitnoj pomoći, utvrđena je veza između cirkadijalnih satova i inercije spavanja. Radnici koje su tokom noći budili trebalo je da reše matematičke jednačine. Kognitivne sposobnosti  ispitanika bile su niže u trenucima kada bi im cirkadijalni satovi slali signal da je vreme za spavanje. Uz to, taj unutrašnji sat doprinosi  mrzovoljnosti.

Preciznije, buđenje iz dublje faze spavanja, kao što je REM faza, naglašava inerciju spavanja, pa je idealno vreme za buđenje ono neposredno nakon što se završi ciklus spavanja. Inače, inercija spavanja može da traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Naučnici tvrde i da se razlikuje od osobe do osobe.

saznajte i : Da li je duže spavanje vikendom dobro po naše zdravlje?

Kako bi se organizam probudio i sprečila, eventualna, mrzovolja iza sna treba prošetati. Otići do prodavnice, pekare ili prošetati psa mogu da budu neke od aktivnosti koje će doprineti buđenju. Takođe, zgodno je i preporučljivo da se ujutru u organizam unese magnezijum. On utiče na povećanje melatonin. Magnezijum smanjuje vreme koje je potrebno da bi se organizam uspavao i olakšava rano buđenje.

Kako bi izbegli “klopku sata”, nemojte odlagati alarm. Prema mišljenju stručnjaka, da odlaganje alarma doprinosi jutarnjoj mrzovolji. Takođe, odlaganjem buđenja postoji šansa da telo upadne u dublji san. I upravo je to ono što će buđenje učiniti dodatno težim, a koje će biti praćeno, sigurno, mrzovoljnim stanjem.