Šta je strah od otvorenog prostora?

Povezane objave

• U kakvoj su vezi rutina, san i inercija spavanja? 03/06
• Šta izaziva sedenje kose, stres, starost ili genetika? 06/03
• Naučnici doveli u vezu estrogen i fizičke aktivnosti 26/10

Žene se više plaše, tvrde stručnjaci, i kod njih su zastupljenije fobije. Po definiciji fobija je nagli porast straha u trajanju dužem od šest meseci. One se mogu podeliti u tri grupe: specifične fobije, socijalne fobije i agorafobija.

Specifične fobije imaju svoj specifični uzrok – određena životinja ili specifična situacija. U tu grupu spadaju strah od pauka, strah od zmija i strah od visine. Socijalne fobije se događaju u “slučaju brige od reakcije drugih i straha od osude”. A, agorafobija ili strah od otvorenog prostora je jedna vrsta anksioznog poremećaja i odnosi se skup strahova u vezi sa dešavanjima koja se odvijaju na mestima sa kojih je teško otići, a najčešće se pojavljuje u kombinaciji s napadima panike.

pročitajte još i Kako strah može da ubije?

Naziv ove fobije potiče od grčke reči – agora, što znači javno mjesto, međutim, danas se smatra da se radi o strahu od napuštanja utočišta. Iako se mnogi bave uzrokom, nije u potpunosti poznato šta izaziva ovu fobiju. Pojedini tvrde da ista može biti i genetski uslovljena, a kao “okidač” navode se emocionalni konflikti ili proživljavanje neke traumatične/stresne situacije.

Istraživanja pokazuju da se ovaj strah počinje razvijati u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, između  19 i 32 godine, međutim, bilo je slučajeva da se ista javila i u starijem životnom dobu. I ova fobija je češća kod žena i pogađa ih do tri puta više nego muškarce.

Simptomi agorafobije

Iracionalni strahovi  i osećanje anksioznosti uslovljeni su:

• boravak u velikoj grupi ljudi ili čekanja u redu
• vožnja javnim prevozom, ali putovanjima avionom, autobusom, vozom…
• bivanjem na otvorenim prostorima
• boravak u zatvorenim prostorima poput tržnih centara ili pozorišta

Agorafobija se manifestuje i na sledeće načine:

• ostajanje u kući duži vremenski period
• napadi panike ili anksioznosti
• izbegavanje situacija koje izazivaju strah
• osećaj bespomoćnosti
• vrtoglavica, bolovi u grudima, nedostatak daha, lupanje srca

Agorafobija vs socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost i agorafobija dva su usko povezana poremećaja i često se javljaju istovremeno. U slučaju socijalne anksioznosti, osoba oseća napetost i teskobu u društvenim situacijama, a kod agorafobije se javlja napetost u situacijama iz kojih je bekstvo otežano ili nemoguće. Primer za to su masovna društvena okupljanja kao što su koncerti, protesti…

Zbog složenosti i sličnih siptoma, ponekad je teško razaznati od čega osoba pati, od agorafobije ili socijalne anksioznosti, pa je moguće da ima oba poremećaja koja se javljaju istovremeno. I taj, čest, fenomen se naziva “komorbiditet”.

Dijagnoza i lečenje

Psihijatri su ti koji određuju dijagnozu kroz kliničke intervje i psihološkog testiranja. Nakon utvrđivanja stanja, lečenje je bazira na psihoterapiji, ali je moguće i lekovima. Cilj terapija je da smanji simptome iracionalnog straha i anksioznosti, a uključuje kognitivno-bihevioralne metode, koje su fokusirane na promeni načina razmišljanja i ponašanja. Kada su lekovi u pitanju, najčešće se prepisuju antidepresivi ili anksiolitici i uzimaju se između 6 meseci i godinu dana.

Samopomoć

Ukoliko je osoba primetila da ima neke od navedenih siptoma trebalo bi odmah da se obrati stručnjaku, ali i da promeni određene životne navike. Preporučuje se vežbanje, zdrava ishrana i redovno i dovoljno spavanje. Treba izbegavati kofein i alkohol.