Zašto nam trebaju i probiotici i prebiotici?

Povezane objave

• 7 skrivenih razloga zašto vam opada kosa 11/01
• Moćne strane grejpfruta 25/02
• Šta je folna kiselina? 03/05

U našem želucu postoji oko 85% dobrih i 15% loših ili neutralnih bakterija. Kako bi crevna flora bila u balansu, potrebna je pomoć suplemenata, a tada, na scenu stupaju probiotici i prebiotici.

Dok probiotici sadrže dobre bakterije koje daju podršku organizmu, pri borbi sa infekcijama, prebiotici su gorivo za te dobre bakterije.

Uloga probiotika

Uz jačanje imuniteta, probiotici imaju blagotvorno dejstvo na digestivni trakt i nervni sistem. Takođe, utiču na zdravlje kože i sprečavaju razvoj gljivica. Probiotici se nalaze u kefiru, jogurtu, sirovom kozjem, kravljem i ovčijem siru, gljivi kombuhi i jabukovom sirćetu.

Uloga prebiotika

U pitanju je nerazradljivo vlakno koje hrani probiotik. Sastojci prebiotika prolaze kroz organe varenja celi, jer telo ne može da ih svari. Zatim, oni se fermentišu u mikrofloru u crevima. Tokom tog procesa, prebiotici deluju kao gorivo brojnim nutrijentima u organizmu, uključujući i dobre bakterije koje nas štite.

Prebiotici dovode u balans štetne bakterije i toksine u digetsivnom traktu, regulišu elektrolite u telu i stvaraju masne kiseline koje utiču na zdravlje creva. Glavni prebiotici su banane, sirovi aparagus, sirovi beli luk, crni luk, artičoke i med.