Nauka otkriva zašto ponekad donosimo pogrešne odluke

Povezane objave

• Japan: Jedinstvena terapija protiv stresa na poslu 23/05
• Trešnje – izvor zdravlja u toku leta 25/05
• Ogroman porast slučajeva oboljevanja od autoimunih bolesti posledica modernog načina života 20/01

Svi nekad donesemo pogrešnu odluku, a u nekim slučajevima i u određenoj meri, nauka ima objašnjnje.

Istraživači su se bavili modelima intuitivne strane razuma, kada su predvidljive situacije u pitanju. Druge studije, pak, istražuju da ljudi nisu baš toliko loši u donošenju osnovnih odluka i zaključaka.

U žurnalu “Neuron” nedavno je objavljeno istraživanje koje je pokazalo da ljudi donose ispravne odluke kada, pre tog trenutka, mogu da vide znakove zahvaljujući kojima odlučuju. Učesnici su gledali tačke u pokretu na ekranu. Dok su se neke kretale neodređeno, neke su imale tačno utvrđen smer. Ljudi su brzo shvatili šablon po kojem se kreće druga grupa tačaka.

Studija sugeriše da su ljudska bića sposobna da donesu ispravnu odluku na nižim nivoima i prilikom rešavanja nelogičnih zadataka, dok viši nivo, koji uključuje reči i osećanja, može da predstavi problem.

“Kada je percepcija u pitanju, imamo vizualni stimulans, a odluka je uslovljena vidljivim dokazom“, navodi se u studiji.

Da li nas vara “unutrašnji osećaj”?

Naučnici veruju da ljudski um ima dva sistema donošenja odluka– intuitivni i razumski. Dok je intuitivni brz, protkan emocijama i automatski, razumsko donošenje odluka je emotivno neutralno, sporo, kontrolisano i preovladavajuće.

Greška može da se potkrade na instuitivnom nivou. Međutim, intuicija ne mora da bude loša stvar. Na ovom nivou na primer funkcionišu sportisti timskih sportova, ali i šahisti, koji su razvili sistem veoma brzog donošenje odluka.

Ipak, intuicija jeste limitirana, a važno je napraviti razliku između odluka koje su intuitivne od onih koje su pažljivo analizirane.

“Sve zavisi od same prirode odluke”, zaključak je studije.