Meditacija: Zašto i kako?

16/11/2015 10:45

Meditacija: Zašto i kako?

Svi smo naravno čuli za meditaciju, tu drevnu veštinu iz egzotičnih predela kojom se služe istočnjački monasi da dođu do stanja nirvane i višeg stepena svesti.

Nažalost, a i na našu sreću, to nije meditacija, ili  je, bolje rečeno, samo jedan glorifikovan deo. Ono što meditacija jeste, je kontrola misli i povećanje koncentracije, dve stvari koje mogu svima biti od koristi u učenju, poslu, kontroli stresa i anksioznosti.

Jedna od najnovijih otkrića u psihologiji i nešto o čemu se trenutno veoma priča u tim krugovima, jeste uticaj meditacije na mozak. Istraživanja su pokazala da kada meditiramo, mi treniramo i razvijamo prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za koncentraciju i samokontrolu. Kao što dizanjem tegova jačamo telo, tako i meditacijom jačamo mozak. Dužim praktikovanjem, meditacija nam omogućava da usmerimo fokus i koncentraciju na šta god hoćemo, kad god hoćemo. Nije meditacija magičan štapić, ali je odličan alat.

buddhist-481763_1280

Kako se meditira?

Meditacija nije laka, ali je jednostavna. Za početak, trebalo bi naučiti kako se sedi. Iako u filmovima uvek vidimo ljude koji praktikuju meditaciju da najčešće sede u lotos položaju, obučenim u monaške odore, dok se nalaze na vrhu neke planine ili ispod vodopada, realnost je mnogo lakša i jednostavnija. Nije vam potreban ni vodopad ni planina ni izuzetna fleksibilnost. Potrebna vam je odeća u kojoj se osećate ugodno – na primer, trenerka i omiljena majica – i jedno čisto, mirno mesto gde možete sesti.

Potpuna opuštenost ipak nije baš preporučljiva, jer možete lako zaspati. Ono što je bitno jeste da sedite uspravno, da vam ramena budu blago zabačena unazad, glava gore i da se nalazite u poziciji u kojoj možete slobodno i duboko, iz stomaka, disati ali da pritom možete i da se opustite. Kada ste u odgovarajućoj poziciji, zatvorite oči.

To je bio lakši deo, sada – sama meditacija. Stari kliše je da je meditacija pražnjenje uma od svih misli. To je polovično tačno. To je odstranjivanje misli tako što se fokusiramo na jednu tačku, ili možemo reći, sidro. Upravo to sidro je najbitniji deo naše početničke meditacije.

Sidro je naš fokus i ono na šta se svodi samo praktikovanje meditacije. Misli će dolaziti, jedna po jedna, ali ih ne osuđujemo, niti se opterećujemo njima. Mnogi misle da imaju prenatrpan ili preglasan um za meditaciju, da im previše lete misli, ali upravo za takve je meditacija i najbitnija i najkorisnija. Nije poenta da (u tom trenutku) budemo opsednuti potrebom da neželjene misli nestanu, nego da se ne fokusiramo na njih. Ne bi trebalo da im ne pridajemo značaj, nego da vratimo fokus upravo na sidro. Kada misao dođe, ne prihvatamo je ni kao dobru ni kao lošu, ne prihvatamo je uopšte, samo je puštamo da ode. Svi ovi apstraktni pojmovi kao umirivanje misli i uma postaju konkretni upravo tako što se fokusiramo i tako što to radimo sve češće i češće. Kada nam tokom meditacije koncentracija pobegne sa sidra, mi je vraćamo. Upravo kroz ovaj čin ponovnog preusmeravanja odbeglog fokusa mi jačamo mozak i meditiramo i učimo da meditiramo još bolje.

Postoje razne vrste sidra. Najpopularnija i najkorisnija za početnike, o kojima ćemo mi sad pričati, su: disanje, takozvani “body scan” (skeniranje tela) i asistirana meditacija. Postoje i kompleksnija sidra, kao što su mantre, tj. fokus na određene reči ili ideje ili čak koncentracija usmerena prema određenoj emociji.

  • Ako nam je sidro disanje, onda se stavimo u poziciju koju smo već opisali, sednemo i zatvorimo oči i podesimo alarm na određeno vreme (preporučljivo je imati alarm sa blagim i tihim zvukom koji ne uznemirava). Polako krenemo da dišemo. Fokusiramo se upravo na dah i na samu aktivnost udisanja i izdisanja.
  • Body scan (bodi sken) je sličan, ali ovde usmeravamo pažnju na jedan deo tela, na jedan osećaj na telu. Na primer, na osećaj kako vazduh struiji kroz nozdrve, osećaj odeće na našem telu ili kako nam se stomak podiže i spušta pri disanju.
  • Asistirana meditacija ili takozvana “guided” meditacija, koristi tuđi glas kao sidro. To je možda i najlakši i najbolji stil za početnike, samo što kod nas, verovatno jedini način da se dođe do toga je preko interneta.

Kada bi trebalo meditirati?

Predlažemo vam da eksperimentišete sa svakim od stilova i da pronađete onaj koji vam najviše odgovara. Da bi meditacija bila efektivna, mora se pretvoriti u naviku. Ovo bi se trebalo raditi minimum 4 dana nedeljno, po 15 minuta za početak. Kasnije može i po dva, čak i tri puta dnevno, svaki dan.

Bitno je napomenuti da je mnogo bolje raditi 7 dana po 10 minuta svaki dan, nego u jednom danu sat ipo. I pre svega, imati razumevanja prema sebi. Ima dana kad ćemo imati odlične meditacije, koje možemo produžiti i da traju pola sata, čak i sat, a biće i dana kada jednostavno nećemo moći da umirimo misli. Trebalo bi zapamtiti da sa svakom nedeljom što prođe, postaje lakše i uputsvo će biti razumljivije.

16/11/2015 10:45

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
O
3 godine ranije

Sat vremena djeluje mnogo, mislim ne znam da li vrijedi gubiti sat vremena. Mozda je bolje odspavati ili maximum 15 min meditirati.