Moramo prestati da kupujemo stvari koje nam zapravo nisu potrebne

Povezane objave

• Prirodno ubrzavanje metabolizma 02/10
• 25 izreka Kobija Brajanta o životu šampiona 04/12
• Razdeljak u skladu sa oblikom lica 16/03

Naša besmislena zavisnost od posedovanja što više materijalnih stvari za posledicu ima prenatrpavanje planete. Alarm se aktivirao, šta uraditi?

Čak i mi, koji obraćamo pažnju na okolinu i životnu sredinu, i koji smo ekološki osvešćeni, poželimo da se „ponovimo“, ponekad iz jasne potrebe, a češće baš i ne. Recimo, videli smo na internetu tako lepu kuhinju, lepšu od naše koja je već vremešna, da ne kažemo „démodé“. Ovde se nameće pitanje, „koje drvo koristiti, a da ekološke posledice budu minimalne?“. Međutim, ako vam je zaista stalo, postavite sebi jedno drugo pitanje: „da li mi je nova kuhinja zaista neophodna?“ Ovo drugo pitanje ljudi jednostavno (ne)namerno previđaju.

Obratite pažnju na stvari koje posedujete. Neke su vam zaista potrebne, neke je lepo imati, ali bar 70 odsto se odnosi na beskorisne predmete, odeću koju nikada nećete nositi, knjige koje nikada nećete pročitati, svečani escajg koji godinama stoji u kutiji, o kristalnim čašama i servisima koji služe za ukras da ne govorimo.

Brojni predmeti koji su se činili neophodnim tada kada ste ih kupili, ispostavilo se da su potpuno bespotrebni. Kako postajemo stariji, tako taj procenat od 70 odsto samo može da se uvećava, sve do jutra kada se budemo oprostili s ovim svetom. Tada nam 100 odsto stvari koje smo posedovali uopšte neće više biti potrebne, jer naravno ne možemo da ih ponesemo sa sobom. Neko će reći „da, ali ostaće deci“. Naravno, deci koja će nastaviti da povećavaju procenat beskorisnih stvari za njih same, i tako to ide dalje.

Svet u kojem živimo je opterećen materijalnim. Vaskoliki marketing je jedna ogromna globalna mašina, mašina koja veoma dobro poznaje naše stečene istinkte, kreirana da nas prevari i pridobije zarad svog interesa i opstanka. Naravno, iza te mašine stoje ljudi koji vrlo dobro znaju šta rade. Primetili ste da sebe često nazivaju „kreativcima“, kao da pišu drame ili romane, ili pak komponuju muziku. Oni možda zaista misle da stvaraju umetnost, ali ona je prilično mračna. Jer, kako drugačije okarakterisati ono što tako briljantno mame budale poput nas da kupujemo stvari koje nam nisu potrebne, i to novcem koji često nemamo?

Čak ni pandemija nije mogla da stane na put našoj žudnji za materijalnim stvarima, tako da smo nastavili da se snabdevamo u izobilju. Doduše, bilo je stvari koje nismo mogli dobiti, ali to je samo samo pojačalo našu žudnju za njima. Dakle, toliko je bespotrebnih gluposti natrpanih u transportne kontejnere širom sveta da je čitav sistem zakrčen, prenatrpan stvarima.

Zatvaranje prodavnica nije promenilo ništa, stvari se isporučuju do naših vrata. Kao heroje smo slavili one koji su slali i isporučivali čak i najnebitnije predmete, gledajući u dostavljače kao neke ratnike s prve linije fronta.

Dakle, roba mora da teče, tako da se naša anksioznost uskoro prebacila na problem „skladištenja“ onoga što nam je pristiglo, jer smo uvideli da fizički više nema mesta. Lokali koji primaju stvari u dobrotvorne svrhe takođe su zatvoreni. Šta raditi nego napraviti prostor za nove stvari.

Ovo konzumerističko ludilo mora da prestane. Dobar procenat ljudi je svestan da je sve to pogrešno, ali i narkoman vrlo dobro zna da ga konzumiranje narkotika vodi na stranputicu, pa opet nastavlja to da radi. Ono što nam je neophodno je da se protiv vatre borimo vatrom. Marketing treba iskoristiti protiv konzumerizma, kreirati kampanje koje sugerišu ljudima da treba da prestanu da kupuju stvari. Međutim, problem je što će genijalci iz reklamne industrije, koji su nam potrebni za formiranje ove kampanje, uvek ostati posvećeni tome da nas zavedu da bismo uradili upravo suprotno. Razlog je veoma prost, zašto bi se bilo ko upustio u kreiranje reklamne kampanje koja doslovno znači okončanje svake vrste reklamiranja i odrekao se novca uz pomoć kojeg lagodno živi „prodajući maglu“?