Hrana = uteha – da ili ne?

Povezane objave

• Svakodnevna konzumacija jogurta umanjuje rizik od raka pluća 19/11
• Kućni preparati za uklanjanje bubuljica i akni 24/12
• Kako brza hrana utiče na naš mozak? 09/03

Nakon napornog dana, stresa na poslu ili u trenucima lošeg raspoloženja – često se okrećemo hrani i u velikim količinama konzumiramo svoje omiljene specijalitete.

Omiljena hrana nakon stresnog dana

Hrana i uteha se često poistovećuju baš kada smo pod stresom ili jednostavno tražimo nešto što će nas usrećiti i ispuniti. Međutim, prema rečima profesora Keli Klamp sa Državnog univerziteta u Mičigenu, nisu baš svi skloni ovom trendu.

Istraživanje je pokazalo da što je osoba impulsivnija, to je sklonija tome da utehu nalazi u hrani. Problem je što oni koji ne mogu da kontrolišu unos hrane reaguju impulsivno u životu.

“U prirodi čoveka je da se okrene lepom nakon lošeg dana. Istraživanje je dokazalo da prekomerno uživanje u hrani zavisi od karaktera i mentalnog sklopa”, rekla je Klampova.

Ovo istraživanje pokazalo je i da poremećaj u ishrani, kao što je prejedanje i nemogućnost kontrolisanja, zapravo potiče ne od stresa nego od impulsivnosti.

Slatkiši kao uteha

Tako da hrana nije rešenje za stres, niti se zbog nje osećamo bolje, čak i kada pojedemo nešto što najviše volimo. Hrana gotovo da uopšte nema uticaj na naše raspoloženje.

Prema istraživanju koje su sproveli američki naučnici, a u kom su učestvovali studenti koji su bili loše volje, hrana nema presudan uticaj na naše raspoloženje, jer su se svi studenti oraspoložili posle izvesnog vremena, bez obzira na to da li su jeli svoju omiljenu hranu ili neku drugu, ili nisu ništa konzumirali.

Kako bi se potvrdilo da “hrana za utehu” ne postoji niti da će naša omiljena hrana automatski popraviti naše raspoloženje, urađen je jedan eksperiment u kome su učestvovali mladi ljudi.

Cilj je bio da se vidi reakcija na scene iz tužnih filmova. Naučnici su bili upućeni u to ko od ispitanika voli koju hranu, pa su nakon puštanja inserata iz tužnih filmova polovini učesnka dali njuhovu omiljenu hranu, a drugoj polovini bilo koju drugu, koja nije njihova “hrana za utehu”.

Onda je posmatrano raspoloženje ispitanika. Došlo se do zaključka da je isto raspoloženje vladalo među učesnicima i jedne i druge grupe, što znači da hrana nije imala nikakav poseban uticaj na raspoloženje.

Iako je dokazano da naša omiljena hrana nema tu “moć” da nas potpuno oraspoloži i usreći, ipak naučnici preporučuju da se povremeno prepustimo omiljenoj hrani, naravno – bez preterivanja.