Zašto se gojimo?

Povezane objave

• Fizička aktivnost sprečava depresiju 16/10
• Svi benefiti aloe vere za koje niste znali 03/11
• Šta je petni trn i kako se leči? 30/04

Jasno je da je velika količina hrane jedan od najčešćih uzroka gojaznosti, kao i hrana koja se konzumira kasno uveče. Međutim, kako je moguće da neko ko jede istu količinu hrane ima kilažu koju smo imali u mlađim danima? Da li je zaista sve u odgovoru: „pa, takav mu/joj je metabolizam“?.

Gojaznost je problem svetskih razmera. Danas svaka treća osoba na svetu spada u neku od kategorija gojaznosti, a sve više je gojazne dece i omladine. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godine 2014. u 114 zemalja više od pola stanovništva imalo je prekomernu težinu.

Najidealnija odbrana protiv ovog problema je da unesemo tačno onoliko energije kroz namirnice koliko možemo da potrošimo. 

Međutim, postoje i drugi razlozi za gojenje. Jedan od njih je genetska predispozicija. 

Sledi niz:

• Manjak fizičke aktivnosti,
• Preskakanje doručka koji je najvažniji obrok, upravo zbog energije koja nam je potrebna u toku dana,
• Konzumiranje alkohola i cigareta u većim količinama u kontinuitetu,
• Manjak sna ili zamena noći i dana,
• Hormonski poremećaji, koje uzrokuje štitna žlezda, jer ona kontroliše metabolizam,
• Stres i lekovi (recimo, lekovi za smirenje mogu da prouzrokuju gojenje),

Pored ovih pokazatelja, jedan je vezan isključivo za naš osećaj sreće i ispunjenosti. Dakle, ne osećamo entuzijazam, svrhu i zajedništvo. Ono neretko može da dovede do depresije, zajedno uz povećanje stresa i konuzimiranje lekova, što može da uzrokuje uvećanje kilaže. 

Da, postoji zavisnost od hrane

Recimo, brza hrana može da dovede do zavisnosti. 

Međutim, postoje radikalniji primeri i poremećaji, kao što su anoreksija i bulimija, a posledica su nezadovoljstva svojim telom i psihom. 

Dakle, u ovakvim slučajevima, osnova su psihološki, sociološki i fiziološki faktori.