Koliko su precizni pametne narukvice i satovi?

Povezane objave

• Šta je nomofobija i kako se manifestuje? 11/05
• Kuba i Google potpisali ugovor – za bolji internet! 13/12
• Naučnici šalju DNK i lokaciju Zemlje radoznalim vanzemaljcima 20/04

Koliko su precizni fitnes trekeri? Kako vrše merenje otkucaja srca, pređenih koraka i sagorenih kalorija?

Ukoliko ste od onih ljudi koji su fizički aktivni, na pravom ste putu. Svetska zdravstvena organizacija kaže da odrasli treba da provedu najmanje 150 minuta nedeljno u umerenoj fizičkoj aktivnosti, dok deca i adolescenti treba da budu fizički aktivni 60 minuta dnevno.

Mnogi od nas ne vežbaju dovoljno, pa u pomoć dozivaju fitnes trekere da bi im pomoli da prate napredak. Međutim, tu se nameće pitanje, koliko su zapravo precizni ovi uređaji?

Srećom, postoje brojna istraživanja koja nam pomažu da to saznamo. Podelili smo osnovne funkcije pametne narukvice ili sata na praćenje potrošnje energije (sagorenih kalorija), brojanja koraka i otkucaja srca, da bismo otkrili koliko su dobri u merenju svakog od navedenih parametara.

Globalno tržište gedžeta se brzo širi i pokriva različite uređaje poput „brojača zalogaja“, GPS sistema za lociranje članova porodice, uz virtuelna pomagala za fitnes, koja simuliraju vežbanje na otvorenom, ali u udobnosti doma. Fitnes trekeri (pametne narukvice, pametni satovi) deo su opšteg trenda, dajući svoj doprinos svetskoj ekonomiji 2020. godine u vrednosti od 36 milijardi dolara.

Koliko je precizno merenje utroška kalorija?

Najsofisticiraniji uređaji prevazilaze osnovne funkcije sagorevanja kalorija, pređenih koraka i otkucaja srca, pa tako prate trajanje i kvalitet sna, pa čak i disanje. Međutim, koliko su ta merenja precizna?

Naučnici su uradili brojne studije, a ukupna slika je da je tačnost promenljiva, u zavisnosti od tehnologije koja se koristi i onoga što korisnik pokušava da izmeri. Svaka aktivnost koju praktikujete trebalo bi da poveća broj sagorenih kalorija i doprinese ukupnom utrošku energije (TEE), iako neki istraživači sada dovode u pitanje ovu široko rasprostranjenu teoriju.

Ipak, pod pretpostavkom da je TEE još uvek validan način merenja, svaki fitnes treker treba precizno da proceni nivo vaše aktivnosti da bi mogao da izračuna ono što je potrebno. Najnovije istraživanje o trekerima iz 2020. godine, objavljeno u British Journal of Sports Medicine, otkrilo je da uređaji za praćenje aktivnosti koji se nose na ruci, i koji mere potrošnju energije, variraju u tačnosti u zavisnosti od zadatka koji se obavlja. Naime, kada je pokret tela jedini mereni parametar, oni su bili manje tačni nego kada uređaj uključuje monitoring rada srca ili senzor toplote. Po izveštaju iz 2019., objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja, uređaji su grešili za više od 10 odsto prilikom merenja TEE-a. Prilikom izvođenja aerobnih vežbi, TEE je imao tendenciju da bude precenjen prilikom sporijeg tempa a potcenjen tokom bržeg. Prilikom anaerobnih treninga, fitnes trekeri su generalno potcenjivali količinu utrošene energije.

Druga studija o tačnosti pametnih narukvica iz 2018.  navodi sledeće: „Mejnstrim uređaji su u stanju da pouzdano mere otkucaje srca, broj koraka, rastojanje i trajanje sna, koji se mogu koristiti kao efikasni indikatori zdravstvene procene, ali tačnost merenja potrošene energije još uvek je neadekvatna. Fitnes trekeri različitih robnih marki variraju u pogledu merenja parametara i svi su pod uticajem same prirode aktivnosti, što ukazuje da proizvođači ovih uređaja treba da poboljšaju svoje algoritme, vezano za različite načine vežbanja.“

Koliko je precizno merenje broja koraka?

Ukratko, ono što radite će uticati na to koliko je vaša pametna narukvica (ili sat) precizna kada procenjuje TEE. Studija iz 2020., objavljena u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje, testirala je 11 različitih uređaja, gde su neki „nosivi“, dok drugi rade preko aplikacija za mobilne telefone. Preciznost je varirala od uređaja do uređaja kada je u pitanju brojanje koraka, ali su svi mahom bili precizniji prilikom brzog hoda nego tokom svakodnevnih aktivnosti i isprekidanog hodanja, kada se pokreti ruku često pogrešno računaju kao koraci.

Tendencija fitnes trekera da pogrešno računaju korake pri manjim brzinama, takođe je primećena u studiji iz 2020. iz časopisa Peer J, koja je upoređivala kondicioni komercijalni treker koji se nosi na ručnom zglobu s onim (istraživačkim) koji se nosi na članku: „Oba uređaja su validna pri zadatim brzinama hodanja kod zdravih odraslih osoba u kontrolisanim uslovima. Međutim, oba trekera pogrešno računaju korake pri malim brzinama hoda, dok komercijalni uređaj pogrešno računa korake i pri brzom hodu.“

Koliko je precizno merenje broja otkucaja srca?

Studija iz 2019., objavljena u PLoS One, identifikovala je isto pogoršanje tačnosti pri malim ili promenljivim brzinama hodanja. Budući da se fitnes trekeri sada koriste za praćenje nivoa aktivnosti srčanih bolesnika, kojima su često potrebne pauze tokom hodanja, istraživači pozivaju na poboljšanje tačnosti fitnes trekera prilikom merenja ove vrste pokreta.

Uređaji ranije generacije su bili bazirani na trakama za merenje otkucaja srca na grudima, funkcionišući tako što su pratili električne signale u telu. Međutim, nisu radili na ljudima s metalnim implantatima, jer oni ometaju signale, a uz to nisu bili pogodni za nošenje tokom celog dana. Savremeni fitnes trekeri se obično nose na ručnom zglobu i mere otkucaje srca pomoću nečega što se zove fotopletizmografija (PPG). Ova optička tehnologija vrši merenje tako što detektuje način na koji se rasipa svetlost koja ulazi u telo, i to na veoma jednostavno. Senzori mogu praktično da „vide“ otkucaje srca. Zadnja strana uređaja sadrži LED diode koje šalju svetlosne talase u kožu. Tehnologija unutar uređaja, poznata kao fotodetektor, hvata svetlost koja se odbija od ručnog zgloba korisnika, što se zatim pretvara u informacije koje ugrađeni algoritmi mogu da analiziraju, kako bi odredili vaše otkucaje srca. Koliko su onda fitnes trekeri precizni u merenju otkucaja srca? Ljudi koji koriste pametne narukvice za praćenje broja otkucaja srca, mogu biti sigurni u date rezultate, jer je studija iz 2018. pokazala da merenje ovog parametra prilično precizno. Međutim, u istom izveštaju se navodi da postoji značajna varijacija u preciznosti između različitih uređaja.

Studija iz 2020., objavljena u JMIR mHealth i uHealth, otkrila je da optički monitori otkucaja srca „generalno pružaju tačna očitavanja, bez obzira na starost korisnika“. Ipak, upozorava se da ljudi ne treba u potpunosti da se oslone na rezultate, jer „ovi uređaji imaju tendenciju da daju pogrešna, ekstremna očitavanja, što bi moglo da dovede do pogrešnog tumačenja intenziteta vežbanja. Buduća istraživanja bi stoga trebalo akcenat da stave na stopu pojavljivanja takvih grešaka, jer će to dovesti do razvoja boljih fitnes trekera s unapređenom tehnologijom senzora otkucaja srca.

Naravno, neophodna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo šta uzrokuje ekstremna očitavanja. Da li je fitnes treker precizan ili ne zavisi od mnogih faktora, ali postoji jedna prednost oko koje se stručnjaci slažu. Naime, ljudi koji koriste pametne narukvice i satove, imaju tendenciju da budu aktivniji, povećavajući broj koraka, praktikujući umerene i energičnije nivoe vežbanja a samim tim trošeći više energije.

Takođe je ustanovljeno da fitnes trekeri pomažu korisnicima da zadrže dobre navike na duži rok, što samo može dodatno da doprinese njihovom dobrom zdravlju.