Dan borbe protiv buke: izbegavajte je!

Povezane objave

• Sve prednosti “ljubičaste hrane” 12/08
• Koja su to četiri domaća leka za bol u grlu? 02/11
• Zašto je čuvarkuća poželjna u svakom domu? 30/06

Svake godine 20. aprila se obeležava Međunarodni dan borbe protiv buke. To je globalna kampanja, koju je 1996. godine pokrenuo Centar za sluh i komunikaciju, a za cilj ima podizanje svesti o efektima buke na dobrobit i zdravlje ljudi. Buka se smatra ozbiljnom pretnjom po ljudsko zdravlje, koja može usloviti oštećenja sluha, uticati na radnu efikasnosti, a u psihološkom smislu, buka utiče na smanjenje tolerancije, porast anksioznosti i agresivnosti.

Svetska zdravstvena organizacija napravila je i listu neželjenih pojava koje su posledica izlaganja buci:

1. Ometa govor

2. Dovodi do emocionalnog i stresa u ponašanju

3. Mogućnost trajnog oštećenja sluha. Iznenadni glasni zvuk može prouzrokovati ozbiljna oštećenja bubne opne

4. Buka povećava šanse za pojavu bolesti kao što su glavobolja, krvni pritisak, srčana insuficijencija…

5. Dovodi do pojačanog rada srca, suženja krvnih sudova i širenja zenice

6. Buka može oštetiti jetru, mozak i srce

pročitajte još i Na ovim ostrvima nema automobila

Svetska zdravstvena organizacija kaže da bilo koji zvuk manji od 70 decibela nije opasan i da neće prouzrokovati štetne efekte na žive organizme. Međutim, zvukovi veći od 70 dB smatraju se opasnim. Prekomerna količina buke u okolini čini je nesigurnom za život u njoj. Povećanje buke dovodi do pada kvaliteta rada ljudi, što dovodi do smanjenje nivoa koncentracije. Međutim, buka utiče i na biljke i životinje i njihov rast i razvoj. Buka naročito pogađa starije ljude, jer su oni slabiji i njihovi organi vremenom stare. Trudnicama se takođe savetuje da se drže podalje od jakih iritantnih zvukova.

Zbog povećane buke 25 odsto Evropljana pati od poremećaja fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja, a više od 15 odsto ih ima poremećaje spavanja. Prema istraživanjima, polovina stanovnika gradova izložena je u toku dana nivoima buke od 55 decibela. Trećina njih buci od 55 do 65 decibela, a 15 odsto trpi buku iznad 65 decibela.

Ljudi su svakodnevno izloženi komunalnoj ili opštoj buci, kao i onoj u zatvorenim životnim prostorima. U zavisnosti od lokaliteta buka može biti trajna, isprekidana i udarna. Inače, zvuk je vrsta energije koja se prenosi zvučnim talasima od izvora do ljudskog uha, a meri se bukomerima, uređajima koji analiziraju amplitudu i frekvenciju, odnosno spektar zvuka.

možda vas zanima i Kako buka utiče na decu?

Ljudsko uho je poput zvučnika i registruje ono što nas okružuje, saobraćaj, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport, zabava… U zatvorenom prostoru izvori buke su servisni uređaji, elektroakustički uređaji, kućni uređaji i buka iz susedstva. Saobraćaj je među najvažnijim izvorima buke, čak 80 odsto zagađenja bukom u gradovima uzrokuju automobile.

Sluh je naše najosjetljivije čulo, a sastoji od spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha, slušnog nerva i slušnih centara u mozgu. Ono je najsloženiji i najsavršeniji biološko-mehanički uređaj u telu, koji u zdravom stanju odgovara na zvučne nadražaje “frekvencije od 16-20. 000 Hz, jačine od 0-130 dB. Zvučni talas prolazi kroz rezonantni prostor spoljašnjeg uha, u srednjem uhu prelazi u vibracije, a u unutrašnjem uhu u elektrohemijske impulse koji putem slušnog živca informaciju o zvuku prenose u mozak”.

Nagluve osobe imaju prag sluha između 29 i 93 dB, a potpuna gluvoća postoji, ako je prag čujnosti iznad 93 decibela. Prvi znak oštećenja sluha su smetnje registrovanja visokih tonova, npr. ne čuje se cvrkut ptica, otežana je komunikacija mobilnim telefonom i otežano je razumevanje normalnoga govora uz nizak nivo pozadinske buke. Glavni simptomi su zaglušenost, šum, zvonjava u ušima (tinnitus), neprijatan bol, gubitak sluha i vrtoglavica.

Buka kod dece izaziva poremećaj koncentracije i pamćenja, a dugotrajna izloženost buci pogoršava postojeće hronične bolesti. Agresivno ponašanje zbog delovanja buke pojavljuje se iznad 80 dB, kažu istraživanja, a osobe koje žive ili rade u bučnom okruženju dva do tri puta su, u odnosu na neizloženu populaciju, u većoj opasnosti da dožive srčani infarkt. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 decibela, a pojedinačni zvučni nadražaji 45 decibela.

saznajte i šta su to Podesivi čepići za uši protiv spoljašne buke

Srbija ima Zakon o zaštiti od buke, dok u  Sloveniji policija koristi kompaktne uređaje na vozilima kojima prati buku prolazećih automobila. U slučaju da naiđu na vozača koji pravi veću buku nego što je propisano, na licu mesta izrične kaznu. Kod nas je to malo ili potpuno drugačije. A savet lekara je, a kako bi sačuvali zdravlje, izbegavajte buku!