Zašto kitimo jelku za Novu godinu?

Povezane objave

• Slatki rat u belgijskom gradiću Gentu 24/04
• Zašto Zemlja svetli iz svemira 25/04
• Bajke: zajednička kultura i neprolazne vrednosti 02/02

Novogodišnje i božićne praznike ne možemo da zamislimo bez jelke i brojnih ukrasa, ali da li znate kako je ova tradicija nastala?

Jelka je simbol novogodišnjih praznika. Danas, izbor je ogroman, pa od onih prirodnih sa ili bez busena, možemo da nabavimo i veštačke koje liče na prave. Uz to, sve je veći trend pravljenja jelki od raznih materijala (čaša, papira, svećica i sl).

Uz sve to, jelka predstavlja i mesto gde Deda Mraz ostavlja poklone u ponoć za Božić, odnosno Novu godinu (ova tradicija zavisi od naroda do naroda).

Istorija kićenja novogodišnje jelke

Tradicija unošenja zimzelenog granja u kuću ili postavljanja ukrasa ispred kuće, potiče od davnina. Samo se ranije najčešće obležavao dan zimske kratkodnevnice. Zelene grane su bile podsetnik da je zima prolazna i da će je smeniti proleće.

Iz perioda, kada se hrišćanstvo još borilo za dominaciju, kao glavne religije u Evropi, potiče i priča o Svetom Bonifaciju, poznatom i kao Bonifacije misionar, apostol Nemaca.

On je živeo u 7-om veku na prostoru Nemačke. Da bi se obračunao sa paganskim verovanjima, Svrti Bonifacije je rešio da poseče hrast, sveto drvo Tora, vrhovnog germanskog božanstva, odnosno slovenskog i srpskog Peruna.

Iz korena posečenog drveta, nikla je čudom mlada jela i Sv. Bonifacije je objavio da će jelka biti simbol hrišćanske vere.

Ko je prvi okitio jelku?

Postoje dve verzije koje se bore za primat ko je i gde prvi put uneo drvo u kuću i okitio ga za praznik posvećen Hristu. Prema prvoj, to je bio Martin Luter.

On je izašo da prošeta po šumi, jedne predivne, vedre zimske noći. Grane četinara su bile prekrivene snegom, piše u nemačkoj priči, svetlucale su obasjane mesečenom stvarajući prelepi prizor. Luter je odmah odlučio da iseče drvo, odnese ga kući, ukrasi svećama i da na taj način pokuša da u svoj dom prenese lepotu, koju je doživeo.

Po drugoj priči, tradicija kićenja četinara je nastala zahvaljujući trgovačkim esnafima iz Letonije, Litvanije i Estonije. Tu su se naselili potomci tevtonskih vitezova i u svojim gradskim kućama su kitili božićna drva.

Posle izvesnog vremena , iznosili bi ih na gradski trg, da bi ih videle i njihove porodice. Dolazilo je do spontanih okupljanja, mladi su pevali i veseli se oko ukrašenog drveća. Poslednjeg dana svečanosti, bila su spaljena.

Ova tradicija se od 15 .i 16. veka proširila gotovo po celoj Evropi.

Albert, nemački princ, oženjen čuvenom engleskom kraljicom Viktorijom, okitio je prvu jelku u Engleskoj sredinom 19-og veka. O tome su pisale novine, ljudima se to dopalo i tako je relativno kasno, u odnosu na centralnu Evropu, krenula tradicija kićenja jelki za Božić i u Velikoj Britaniji.

Naravno, masovno se ovaj običaj proširio tek u USA i poprimio oblik velikog biznisa.

Prve jelke su, po priči, prodate oko 1850 u Njujorku i tradicija se gotovo stihijski proširila ne samo Amerikom, nego i svetom.