Tropski vrtovi na Balkanu
Povezane objave
Ljudima je zanimljivo sve što je nedostižno i drugačije od onog na šta su navikli, tako se i javila moda tropskih vrtova u Vojvođanskim ravnim seoskim baštama ili pak Šumadijskim kamenitim bonsai baštama.
Koje to biljke iz ekvadorskih šuma možemo odgajati i u našim baštama? Koje tropske cvetnice ili zeleniši naviknuti da dišu vlagu, mogu jednako dobro da rastu i krase i našu Srednjekontinentalnu savanu?
Od nedavno je velika potražnja raznih tropskih lepotica – u poverenju nam priča vlasnica jedne Novosadske veleprodaje cveća. Verovatno su mnogi od doba izolacije i stalnog boravka u kući odlučili da svoje male eko sisteme dovedu u red i pozlate nekim impozantnim primercima svoje oaze, te nahrane svoja čula nekim čuđenjem. Tropske biljke su umnogome raskošnijih stabala i boja nego ove na koje je naš DNK generacijama već navikao, s’toga bi se složila sa sagovornicom da su baš one zbog toga prvi izbor mušterija baštovana.
Koje su to biljke i uz koje objašnjenje ih najčešće kupuju?
Najviše „idu“ banane. One su kao mladice veoma male, lako ih je preneti i cena im je pristupačna. Vrlo su prilagodljive i često ih možete videti u prednjim dvorištima ili ispred kuća. Ne zahtevaju ni posebnu zemlju ni negu no vole vlažniji vazduh, što opet u Vojvodini i podunavlju uopšte nije problem. Znaju izrasti i do dva metra i lako daju plod koji je jestiv i obilan. Zimi se na temperaturi ispod 15 stepeni celzijusa pakuju u celofane ili unose unutra.
Najnovija atrakcija je mediteranska Fortunela ili Kumhvat. Maleni žbun sa sitnijim drečavo narandžastim jestivim plodom kome prethodi sitni beli cvet. Plod kumhvata sadrži veliku koncentraciju C vitamina i dobar je saveznik pri prehladi, konzumira se jednostavno- sa korom.
Dosta se prodaje i ananas. Šarenoperka, palma, neobičnih boja, težak je za odgoj kako traži veliku vlažnost a opet je sklon truljenju pa za njega se mora nabaviti i posebna zemlja a i uslovi dna prašume. Ako vam ovaj lepotan uspe i izraste metar, dva, možete iščekivati plod težine i do kilogram, dva.
Smeje se divna dama koja je sa nama podelila tračeve o savremenom baštovanstvu i kaže kako zahvaljujući savetima o sađenju sa interneta i ima mušterije a i mogla bi da napiše knjigu o bezmislicama a i ispravnoj nezi ovih biljaka. Kaže da uglavnom ljudi pokušavaju sami da zasade iz semena pojedene biljke razna tropska čuda, da potom potroše gomilu vremena i para pribavljajući bezmislene potrebštine za sad i rast te potom dođu onako izmučeni kod nje i kupe gotovu dvogodišnju ili trogodišnju sadnicu koja ne košta ni malo ali ni previše puno.
Ukoliko se odlučite da postanete ponosni vlasnik neke tropske lepotice i da ukrasite vaš dom preporučujem vam da se prethodno dobro raspitate i obezbedite biljci sve uslove.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*