Zašto je zevanje “zarazno”?

Povezane objave

• Šta se to dešava sa životinjama u Černobilju? 04/02
• 10 najugroženijih jezika na svetu 01/03
• Da li će Aja Sofija ponovo postati džamija? 14/09

Iako nauka još uvek istražuje ovaj fenomen, on nam je svima veoma poznat: neko zevne ili čak samo priča o zevanju i nama se automatski otvaraju usta. Zašto zevamo i zašto je ono “zarazno”?

Zevamo kada smo umorni, kad nam je dosadno, kad smo gladni, padobranci to čine pred skok, a neki stručnjaci sugerišu da postoji i veza između zevanja i seksa, ali tačan uzrok i funkcija zevanja su praktično još uvek nejasni.

Zevaju i ptice i ribe, u stvari gotovo svi i toplokrvni i hladnokrvni kičmenjaci. Među retke zverke koje dosad nisu “uhvaćene” u zevanju spadaju žirafe i kitovi.

Među ljudima je još uvek rasprostranjeno uverenje da se zevanjem povećava nivo kiseonika u krvi i eliminiše suvišan ugljen dioksid, ali tu teorija je nauka napustila još osamdesetih godina, otkad je studija Amerikanca Roberta Provajna pokazala da je nivo gasova u krvi potpuno isti pre i posle zevanja.

Najnovija istraživanja pokazuju da je fenomen takođe povezan sa našom predipozicijom ka empatiji – sposobnosti da razumemo i povežemo se sa emocionalnim stanjima drugih osoba. Zvuči čudno, ali to da li ste ili niste podložni zevanju možda je povezano sa time koliko ste saosećajni.

Empatija je važan deo kognitivnog razvoja. Od prvih dana učimo da cenimo sebe na osnovu količine i tipa empatije koju naši roditelji pokazuju i razvojni psiholozi su otkrili da se ljudi prema kojima roditelji nisu pokazivali empatiju muče kasnije u životu. Nedostatak rane empatije dovodi kasnije do razvoja sociopatskog ponašanja kod odraslih, navode istraživanja.

Izvor: nationalgeographic.rs, blic.rs