Šta su jeli stari Rimljani?

Povezane objave

• Taghit – jedna od najlepših oaza! 20/08
• Neprijatne činjenice o ljupkim životinjama 18/04
• Može li stomak zaista da pukne usled prejedanja? 11/12

Kada pomislimo na to šta u Rimu danas jedu i na italijansku kuhinju, odmah ogladnimo. Italijanska kuhinja bogata je maslinama, vinima, pastama, sirevima i mortadelom…, ali i čuvenim đelatom. A da li su sve ovo jeli i stari Rimljani, otkrijte u nastavku. 

Osnovu svake mediteranske kuhinje, čine masline, vino i hleb. Ova kombinacije nije predstavljala i osnovnu ishranu starih Rimljana.

U čemu je tajna?

Nakon arheološkog ispitivanja kanalizacija i septičkih jama drevnog grada Herkulaneuma, u toku 2013. godine, otkriveno je da se na jelovniku starih Rimljana pretežno nalazila riba. Pored raznih vrsta ribe, ovaj drevni narod u svoju ishranu je unosio i razna pikantna jela i voće.

Visoki stalež konzumirao je falernijansko vino sa područja današnjeg Napulja, neki su koristili egzotične produkte iz Indije ili Španije, dok su drugi upotrebljavali domaće voće, povrće i začine. Ovo nam govori da se ishrana starih Rimljana protezala od najobičnijih domaćih namirnica do egzotičnih produkta.

Kako je Rimsko carstvo u jednom periodu predstavljalo sam centar sveta, nije ni čudo da su njegovi stanovnici imali tako bogatu i raznovrsnu ishranu. Uzorci zemlje i kostiju, u toku istraživanja, pokazali su da su ove teorije tačne, Rimljani su zaista uživali u gurmanlucima.

Postoje i legende, u kojima stoji da se nekada na gozbama starih Rimljana uživalo i u mesu medveda i nojeva. Egzotična mesa bila su karakteristična za trpeze bogatih Rimljana. Ostali su uživali u pristupačnijem mesu, piletini, svinjetini, jaretini i ovčetini, a najjeftinije bilo je usoljeno meso.

Sveža riba bila je skupa, ali je riblje ulje ili likvamen bilo pristupačno. Ovaj sos je u velikim količinama uvožen iz Španije i oblasti Crnog Mora. Kada je voće u pitanju, ono se lako moglo nabaviti na lokalnim pijacama. Grožđe, masline, kruške, nar i kupine, bile su pristupačnije voćke, dok su breskve bile posebno skupe. U velikoj količini se konzumirao kupus, crni i beli luk, praziluk, kao i orašasti plodovi. Jela od žitarica i pasulj, nisu bili strani ovom narodu, pa se tako može reći da je njihova ishrana, bila više nego raznolika.

Ono što je i danas karakteristično za italijansku ishranu, jesu začini i sosevi. Na jelovniku starog naroda, kao i na jelovniku mnogih Italijana danas, nalazili su se mirođija, korijander, mak, nana, kim, susam i drugi začini.