Kako kičmenjaci dolaze do ogrtača?

Povezane objave

• Vukovi koriste staze koje su napravili ljudi radi lakšeg dolaženja do plena 09/02
• Zašto su Finci najsrećniji? 14/05
• Marija Rajhe – matematičarka i arheološkinja 15/05

Kičmenjaci su “obučeni” u različite kombinacije struktura i boja. 

Naučnici tvrdi da mnogi kičmenjaci imaju ogrtače zahvaljujući istom anatomskom hardveru.

Kako nastaju ovi “ogrtači”?

Perje i dlake nastaju kao strukture poznate kao plakode. Kod gmizavaca su pronađeni različliti delovi kože na kojima dolazi do stvaranja krljušti, ali ne i plakoda.

Naime, nedostatak ili odsustvo plakoda prilično je zbunjujuće, jer su ptice srodnije gmizavcima nego sisaraima, navode biolozi.

Stručnjaci sa Univerziteta u Ženevi, sproveli su istraživanje i uporedili gmizavce agame bez krljušti sa onim gmizavcima koji poseduju krljušti. Otkriveno je zadebljanje slično plakodama na površini kože embriona gmizvaca koji su prekriveni krljuštima.

Embrioni “golih”gmizavaca ostali su glatki.

Zadebljanja su se, zahvaljujući studijama koje su usledilie, pokazale kao plakode. Ovo otkriće smešta zajedničke pretke sisara, gmizavaca i ptica, sa istim strukturama, u period od pre više od 300 miliona godina.

Plakode predstavljaju aktivni gen koji oblikuje zube i riblju krljušt.

Bilozi smatraju da su plakode nastale kod najranijih kičmenjaka što pomera granicu i do 420 miliona godina.

Ustanovljeno je da agame, “goli” gmizavci nemaju krljuš jer im nedostaje funkcionalna kopija gena, koja je od suštinske važnosti za formiranje plakoda.