Pronađen izuzetno očuvan fosil dinosaurusa usmrćenog tokom pada asteroida?

Povezane objave

• Moć zagrljaja 10/09
• Naučnici su pronašli mnoštvo od preko 5.000 novih virusa skrivenih u okeanima 11/04
• Precizno utvrđivanje brzine životinje 23/04

Naučnici su predstavili zapanjujuće dobro očuvanu nogu dinosaurusa.

Ud, zajedno s kožom, samo je jedan u nizu izuzetnih nalaza koji se pojavljuju s fosilnog nalazišta Tanis u američkoj državi Severna Dakota. Međutim, nije samo njihovo izvrsno stanje ono što izaziva veliku pažnju, već i ono što ovi drevni primerci navodno predstavljaju.

Tvrdi se da su stvorenja iz Tanisa usmrćena i sahranjena na dan kada je džinovski asteroid udario u Zemlju, dan pre 66 miliona godina, kada se završila vladavina dinosaurusa i započeo uspon sisara.

Vrlo malo ostataka dinosaurusa pronađeno je u stenama koje beleže čak i poslednjih nekoliko hiljada godina pre udara. Imati primerak iz same kataklizme bilo bi zaista izvanredno.

BBC je proveo tri godine snimajući u Tanisu emisiju koja će se emitovati 15. aprila, u kojoj je voditelj i narator ser Dejvid Atenborou. Ser Dejvid će pregledati otkrića, od kojih će mnoga po prvi put biti javno predstavljena.

Uz nogu dinosaurusa, tu su i ribe koje su udisale udarne krhotine dok je padala usijana kiša s neba.

Vidimo fosilnu kornjaču nabodenu na drveni kolac; ostatke malih sisara i jazbine koje su napravili; kožu rogatog triceratopsa; embrion letećeg pterosaurusa unutar njegovog jajeta; i ono što izgleda kao fragment samog udarca asteroida.

„Imamo toliko detalja na ovoj lokaciji, koji nam govore šta se dešavalo iz trenutka u trenutak, skoro kao da gledamo ono što se odigrava u filmovima. Gledate u stenoviti stub, gledate fosile tamo, i to vas vraća nazad, do tog dana“, kaže Robert DePalma iz  Univerziteta u Mančesteru, koji vodi iskopavanje u Tanisu.

Sada je široko prihvaćeno da je svemirska stena široka otprilike 12 kilometara pogodila našu planetu i izazvala poslednje masovno izumiranje.

Mesto udara je identifikovano u Meksičkom zalivu, kod poluostrva Jukatan. To je nekih 3.000 kilometara udaljeno od Tanisa, ali takva je energija oslobođena tokom  udara asteroida, da je on opustošio i udaljene predele. Nalazište fosila u Severnoj Dakoti je jedna haotična zbrka.

Čini se da su ostaci životinja i biljaka umotani zajedno u deponiju nanosa talasima rečne vode, koja se lančano pokrenula nezamislivim potresima zemlje. Vodeni organizmi su ovde pomešani s kopnenim.

Jesetra i veslokljunka u ovom fosilnom spletu su ključne. Naime, imaju male čestice zaglavljene u škrgama. Radi se o kuglicama rastopljene stene (sferule) izbačene od udarca u atmosferu, koje su zatim padale širom planete. Ribe su udisale te čestice koje su završavale u rekama.

Sferule su hemijski i radiometrijskim datiranjem povezane s meksičkom lokacijom udara, a u dve čestice koje su izvučene iz očuvane smole drveća takođe se nalaze sitne inkluzije koje ukazuju na vanzemaljsko poreklo.

„Kada smo primetili da ima inkluzija u ovim malim staklenim kuglicama, hemijski smo ih analizirali na dijamantskom rendgenskom sinhrotronu u blizini Oksforda“, objašnjava profesor Fil Mening, mentor gospodina DePalme u Mančesteru.

„Uspeli smo da razdvojimo hemiju i identifikujemo sastav tog materijala. Svi dokazi, svi hemijski podaci iz te studije snažno sugerišu da gledamo u komad udarnog elementa; asteroida koji je istrebio dinosauruse“.

Tanisovo postojanje i tvrdnje o njemu prvi put su se pojavile u javnoj sferi u New Yorker magazinu 2019. To je tada izazvalo senzaciju.

Nauka obično zahteva da se početna prezentacija novih otkrića objavi na stranicama naučnog časopisa. Nekoliko recenziranih radova je sada objavljeno, a tim za iskopavanje obećava još mnogo, jer radi kroz pedantan proces vađenja, pripreme i opisivanja fosila.

Da bi napravio svoj TV program, BBC je pozvao spoljne konsultante da ispitaju brojne nalaze.

Profesor Pol Baret iz londonskog Prirodnjačkog muzeja pogledao je famoznu nogu. On je stručnjak za dinosauruse (uglavnom biljojede).

„To je Teskelosaurus. Iz grupe je za koju nismo imali nikakvu prethodnu evidenciju o tome kako je izgledala njihova koža, i to vrlo ubedljivo pokazuje da su ove životinje bile veoma ljuskave, poput guštera. Nisu bile pernatolike kao njihovi savremenici koji su jeli meso.

Ovo liči na životinju kojoj je noga jednostavno otkinuta veoma brzo. Nema dokaza o bolesti, nema očiglednih patologija, nema tragova lešinarske aktivnosti, kao što su tragovi ugriza ili delovi koji su nestali“, kaže on.

„Dakle, najbolja ideja koju imamo je da je ovo životinja koja je uginula manje-više trenutno.“

Veliko je pitanje da li je ovaj dinosaurus zaista usmrćen na dan kada je asteroid udario, kao direktan rezultat kataklizme koja je usledila. Tim iz Tanisa smatra da je vrlo verovatno da jeste, s obzirom na položaj udova u sedimentima iskopa.

Ako je to slučaj, to bi bilo pravo otkriće.

Međutim, profesor Stiv Brusat s Univerziteta u Edinburgu kaže da je skeptičan, bar za sada.

On želi da vidite argumente predstavljene u više recenziranih članaka i da neki paleolozi s vrlo specifičnim specijalizacijama odu na lokaciju da bi dali svoju nezavisnu procenu.

Profesor Brusat kaže da je moguće, primera radi, da su životinje koje su uginule pre udara ekshumirane tokom razornih aktivnosti tog dana, a zatim ponovo sahranjene na način da se čini da su njihove smrti istovremene.

„Te ribe sa sferulama u škrgama, one su apsolutna vizit karta za asteroid. Ipak, što se tiče nekih drugih tvrdnji, rekao bih da imaju mnogo posrednih dokaza koji još nisu predstavljeni poroti“, kaže on.

„Za neka od ovih otkrića, međutim, da li je uopšte važno da li su umrli prethodnog dana ili nekoliko godina ranije? Jaje pterosaurusa s bebom pterosaurusa unutra je superretko; ne postoji ništa slično iz Severne Amerike. Ne mora sve biti vezano za asteroid.“

Nema sumnje da je jaje pterosaurusa posebno.

Sa modernom rendgenskom tehnologijom moguće je odrediti hemiju i svojstva ljuske jajeta. Verovatno je bilo više kožno nego tvrdo, što može ukazivati na to da je majka pterosaurusa zakopala jaje u pesak ili sediment poput kornjače.

Takođe je moguće uz rendgensku tomografiju izvući praktično kosti pilića pterosaurusa unutra, odštampati ih i rekonstruisati kako bi životinja izgledala. Gospodin DePalma je upravo to uradio.

Beba pterosaurusa je verovatno bila vrsta azdarkida, grupe letećih gmizavaca, čija su krila kod odraslih primeraka mogla dostići raspon od 10 metara.

Gospodin DePalma je u sredu održao specijalno predavanje o otkrićima u Tanisu publici u Godard svemirskom centru američke svemirske agencije NASA. On i profesor Mening će takođe predstaviti svoje najnovije podatke Generalnoj skupštini Evropske unije geoloških nauka u maju.