Ko je bila Vera Atkins?

Povezane objave

• Severna Amerika je nekada bila dom Vikinga 22/10
• Roj meteora Perseida 19/08
• Precizno utvrđivanje brzine životinje 23/04

Žena koja je iskombinovala lojalnost, pamet i osmeh, a sa ciljem pobediti nacističku Nemačku. Vera Atkins bila je moćna figura u Special Operations Ekcutive -u (SOE), osnovanom 1940. kako bi “zapalila Evropu” po rečima Vinstona Čerčila sabotažom i subverzijom. Atkins je radila u Sekciji F, koja je poslala 470 agenata/špijuna u Francusku, od kojih je 39 žena. Šef londonskog štaba Odeljenja F bio je major Mauris Bukmaster, a mnogi trvde da mu je Vera bila “desna ruka”.

Rođena je kao Vera Maria Rosenberg u Bukureštu. Sa roditeljima se preselila u Englesku 1933. godine, gde je kasnije promenila prezime uzevši majčino devojačko, koja je bila Engleskinja. Obrazovala se na Sorboni i u školi u Lozani. Pridruživši se SOE -u u februaru 1941. godine, bila je pomoćnica Bukmastera i ubrzo mu je postala, kako je rekao, neophodna. U londonskom štabu Atkins je intervjuisala regrute, organizovala i učestvovala u njihovoj obuci i planirala njihov odlazak u Francusku.

pročitajte još i: Žena je prva na svetu vozila automobil

Agenti SOE -a su bili iz svih društvenih slojeva od umetnika, preko trenera do bankara ili kuvara, jedino su morali francuski jezik odlično da govore. Atkins je pomogla svakom agentu u stvaranju lažnog identiteta, stvarajući uverljive životne priče praćene uspomenama, pismima i fotografijama. U stvaranju savršenog agenta išla je toliko daleko da je buduće špijune slala dok ubara na prepravku postojećih plombi, kako bi one odgovarale načinu rada francuskih stomatologa tog vremena.

Uz predanost poslu, ova žena bila je duboko humana uz osećaj odgovornosti prema onima koje je slala u moguću smrt. Često je bila poslovna, pa čak i ozbiljna – “besprekorna, svaka dlaka na mestu” sa “odvojenim i serafskim osmehom”, kako je rekao jedan agent. Ali nije bilo sumnje u njenu lojalnost i naklonost prema njenim agentima. Sve ih je ispratila lično.

– Teret stresa bio je na osobi koja ih je ispraćala. Spoznaja da odlaze na vrlo opasnu misiju i da im je ovo možda poslednji pogled na ljupko selo kroz koje su putovali, a da vi ostajete sasvim bezbedni, bila je previše za jednu osobu. Mislim da sam morala zbog toga biti izuzetno teška. Bila sam izuzetno i iscrpljena zbog toga – rekla je Atkins nakon rata.

možda vas zanima i: Ksenija Atanasijevic – Prva žena doktor nauka u Srbiji

Ona je još i održavala kontakt sa najbližim rođacima agenata i organizovala kodirane poruke na BBC -u tako da su bili obaveštavani o ljudima koje su ostavili iza sebe. Ta briga se nastavila i nakon rata kada je Atkins, kao član britanske Komisije za ratne zločine, koji je prikupljao dokaze za procesuiranje ratnih zločinaca, krenula u otkrivanje sudbine 118 agenata koji se nikada nisu vratili.

Nakon poseta koncentracionim logorima i ispitivanju nemačkih stražara, ustanovila je kako i kada su nestali agenti poginuli. Atkins je pokazala izuzetne veštine kao ispitivač, a Hugo Blajher, nemački visoki podoficir Abvera koji je radio protiv francuskog otpora, ocenio je njeno ispitivanje najspretnijim kojem su ga podvrgli. U martu 1946. ispitivala je i Rudolfa Hoesa, nemačkog komandanta Aušvica, koji je živeo prerušen u seljaka. Na pitanje da li je tačno da je on izazvao smrt 1,5 miliona Jevreja, ogorčeno je rekao da je to pogrešno: stvarna cifra je 2.345.000.

Francuska vlada imenovala je Veru Atkins za komandanta Legije časti 1987. godine. Bila nominovana za MBE (orden Britanskog carstva), ali je nije dobila. Od 1948. do 1952. radila je u Centralnom birou UNESCO -a. Vera Atkins, obaveštajni agent, rođena je 16. juna 1908. godine, aumrla je 24. juna 2000. Njen pepeo rasut je u Zenor -u, u porti crkve Svete Senare, gde se i nalazi spomen ploča njoj posvećena.