Bajke iz sela Tomtor – Jakutija u Rusiji

Povezane objave

• Zašto nastaje mamurluk? 12/02
• Ovako su nekada izgledale neke popularne rase pasa (FOTO) 08/03
• Kako zaustaviti širenje bolesti koju prenose komarci? 17/05

Ovo je bajka o dobrom prijatelju deda Mraza ali i realna priča o jednom od najhladnijih mesta na planeti. To je najseverniji deo Rusije gde temperatura vrtoglavo pada na skor 100 stepeni ispod nultog stepena Celijusa. Mesto gde ljudi teško preživljavaju, gde okupljeni uz vatru žive od radosti, bajki i legendi neke svoje ledene živote.

Postoji jedno selo koje je stvarno tamo daleko, daleko…i zove se Tomtor. Nalazi se na samom severu Rusije u oblasti zvanoj Jakutija ili Saha, kako stanovnici Jakuti nazivaju svoju domovinu, a sebe, ovi retki meštani ovog podneblja nazivaju Sahima.

Saha je fenomen sa  700 000 reka i preko 800 000 jezera, i sve bi to bilo zaista prelepo da nije užasno hladno, no onima koji su na tu hladnoću navikli a malobrojni su, ovo ni ne predstavlja problem. Najveća reka je Lena  koja se sa svojih 4 400 kilometara dužine uliva u Severni ledeni okean. Jedan od 34 rejona Republike Jakutije je Ojmjakonski rejon koji je ceo u slivu reke Indigirka i u kome vlada polarna hladnoća. Ovde se ne mogu dogovoriti oko dva najhladnija mesta, koje je hladnije od kog,ali u oba- i Omjakonu i Tomtoru, temperatura pada ispod -70 stepeni Celzijusove skale. 

Stanovnici su Rusi i Jakuti, ukupno ih ima jedva nešto više od 11 000 na povšini od blizu 100 000 kilometra kvadratna. Republika je dobila naziv po titularnom narodu Jakutima kojih ima oko 50 posto.

Ljudi iz Jakutije, u dugim zimskim noćima, negde u julu mesecu, vole da pričaju bajku o liku iz njihovog folklora, koga turisti nazivaju „Gospodarom hladnoće“, a narodi koji tamo žive i ovu legendu prepričavaju ga nazivaju raznim imenima, zavisi koji narod pripoveda- on je Chyskhaan ili Tshicxaan. Uglavnom ovaj gospodar hladnoće je, priča se, veliki prijatelj Deda Mraza. Kažu i da je oduvek postojao i da je brinuo da održava hladnoću na određenoj vrednosti. Ljudi su mu darivali poklone da bi ga umilostivili da donese i malo sunca.Tek mali broj poklona bi on zadržao za sebe, a ostale je slao onima koji su bili dobri i kojima su ti pokloni bili potrebni.

Zahvaljujući ovoj i sličnim bajkama u ovom kraju se razvila prava umetnost u pravljenju kostima za razne likove, koji učestvuju u svečanostima posvećenim Gospodaru hladnoće. Lepa tradicija nepodnošljive večite zime i dugih polarnih noći.