Naučnici zbunjeni usporavanjem rotiranja Zemlje

Povezane objave

• Odgovor prirode na tehnologiju – soko obara drona 13/10
• Da li ste vi praktikujete tsundoku, a da toga niste svesni? 22/09
• Koji narod je najdugovečniji? 16/05

Naša planeta je iznenada odlučila da se okreće malo sporije ove godine, a naučnici za sada nisu uspeli da odgonetnu ovakvo ponašanje.

Početkom prošle godine, naučnici su primetili da je Zemlja počela da rotira nešto brže oko svoje ose. Nakon svega što je snašlo čovečanstvo 2020., ove vesti je većina dočekala sa zadovoljstvom, jer je to značilo da će nova godina pristići ranije nego što smo očekivali. Šalu na stranu, ubrzani tempo se nastavio tokom prve polovine ove godine da bi planeta usporila obrtanje oko svoje ose.

U proseku, Zemlja kompletira punu rotaciju svakih 86.400 sekundi, odnosno 24 časa. U praksi, svako obrtanje može da varira vremenski, mereno delićem sekunde, što vremenom može da dovede do varijacije od čak pune sekunde.

Danas naučnici prate vreme uz pomoć atomskih satova, koji postavljaju standarde za univerzalno kontrolisano vreme (UTC). Ovi supertačni časovnici mere vreme tako što nadgledaju pokret elektrona u atomima ohlađenim na apsolutnu nulu (-273,15 stepeni Celzijusa).

Ako postoji neslaganje između vremena koje postavljaju atomski satovi i Zemljinog rotiranja, naučnici mogu dodati ili oduzeti takozvane “prestupne sekunde” kako bi objasnili razliku.

Astrofizičar Grejem Džouns rekao je za BBC ranije ove godine: „Od kada je sistem prestupnih sekundi uveden 1972. godine, Zemljina rotacija je generalno bila malo sporija i do sada je bilo 27 prestupnih sekundi, i sve su bile pozitivne. Drugim rečima, sve su dodate, što je Zemlji omogućilo da uhvati priključak.“

Prema Live Scienceu i podacima koje je prikupio Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST), jedna takva prestupna sekunda dodata je satu u novogodišnjoj noći 2016.

U proseku, naučnici dodaju prestupnu sekundu na satove svakih 18 meseci.

Kada se Zemljina rotacija ubrzala 2020. godine, naučnici su razmišljali o mogućnosti dodavanja negativne prestupne sekunde kako bi se nadoknadila razlika. Najkraći dan te godine bio je 19. jula, kada je planeta završila dan za čitavih 1,4602 milisekundi brže od proseka od 86,400 sekundi.

Zemlja se, posledično, okreće sporije nego u prvoj polovini 2021. godine, iako je brzina i dalje iznad proseka. Na osnovu sadašnje brzine rotiranja, naučnici će možda morati da uvedu negativnu prestupnu sekundu za oko 10 godina.

Međutim, to bi se moglo promeniti bez najave ako planeta odluči da ubrza ili uspori bez upozorenja.

Ovaj bizarni fenomen je prilično otežao naučnike koji pokušavaju da modeliraju ovo ponašanje u budućnosti.

Nik Stamatakos iz Američke pomorske opservatorije, rekao je za Time and Date: „Pokušali smo da interno modeliramo stvari u naredne dve ili više godina. Međutim, naišli smo na probleme predviđajući više od šest meseci ili godinu dana unapred.“

Naučnici nisu sigurni šta je uzrok ovih dugoročnih promena u Zemljinoj rotaciji. Ponekad ih pokreću snažni zemljotresi, jer mogu izazvati preuređenje Zemljine mase.

Naučnici takođe veruju da je gubitak leda na Grenlandu doprineo usporavanju Zemlje kao rezultat toga što se otopljena voda udaljava od polova planete. Prema NASA-i, promene u Zemljinoj masi mogu dovesti do varijacija od nekoliko milisekundi dnevno.

Ričard Gros iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon objasnio je: „Zemlja je poput klizača. Sve što pomera masu bliže Zemljinoj osi ubrzava njenu rotaciju, a pomeranje mase od ose usporava.”