Delovi tela koji su jednako jedinstveni kao i otisci prstiju

Povezane objave

• Zašto su Finci najsrećniji? 14/05
• Kako mobilni telefoni utiču na naš vid? 10/11
• Jezive turističke destinacije 04/05

Ove karakteristike dokazuju da je svako zaista poseban, jedan u milion (odnosno 7 milijardi)!

Dosad, učili smo da su otisci prstiju jedinstveni, pa zato po njima svako može da nas identifikuje. Međutim, oni nisu jedini deo tela koji je kod svake osobe drugačiji. U nastavku saznajte po čemu se još razlikujemo od svih drugih.

Iris

Oči su ogledalo našeg identiteta. Iris, mišić koji otvara i zatvara zenicu, kontroliše koliko svetla ulaziu oko, ima sitnu teksturu. DNK određuje boju i strukturu irisa, a to se dešava u materici, dok se još razvijamo. Zato se svaki iris unikatan.

Zubi

Pored toga što zubi otkrivaju našu DNK, oni se često koriste i u identifikovanju, jer su jedinstveni. Čak i blizanci imaju različite zube.

Uvo

Oblik, nabore i linije na svakom uhu su drugačije, jednako kao što se slučaj sa otiskom prsta.

Otisak usana

Hipotetički, detektivi bi mogli da nas, na osnovu otisaka usana, identifikuju. Naravno, retko koji kriminalac će na mestu zločina ostaviti ovakav otisak, jer bi to podrazumevalo da ljubi objekte.

Jezik

I ovaj mišić ima jedinstven oblik i tekturu, a nabori i izbočine na njemu su drugačiji kod svake osobe.

Glas

Iako ovo nije deo tela, naš glas jeste jedinstven. Neke vokalne karakteristike je lako detektovati, kao što je visina i intezitet. Druge, kao što su nazalnost i rezonanca su veoma teške za prepoznavanje. Individualan originalan glas je delom genetski nasleđen, a delom naučen.

Otisak prsta na nogama

Jednako kao što se slučaj sa prstima na rukama, tako i prsti na nogama imaju jedinstvenu strukturu. U jednom slučaju, kada je provalnik opljačkao jednu pekaru u Škotskoj, pronađen je upravo po otisku prsta na nozi.

Mrežnjača

Retina, odnosno mrežnjača, je jedinstvena kod svakog od nas. Na osnovu stanja mrežnjače možemo da detektujemo brojna oboljenja kakva su visok krvni pritisak ili pak dijabetes, a veterinari koriste pregled mrežnjače kako bi utvrdili oboljenja kod životinja, kao što su konji i krave.