Povezane objave

• Filološki fakultet u poseti Karlovačkoj gimnaziji 06/05
• Najbolja LAST MINUTE ponuda ovog leta donosi vam odlično plaćen posao 25/08
• Poklonite svom detetu NAJBOLJI NOVOGODIŠNJI POKLON: Savremeno obrazovanje za uspešnu budućnost 26/12

Pismenost se posmatra kao pravo, ali i obaveza svakog pojedinca. To pravo u Srbiji nije iskoristilo oko 14 odsto stanovništva. Tačnije, 850.000 odraslih ljudi, nema završenu osnovnu školu, istovremeno, diplomu stečenog srednjeg obrazovanja u našoj zemlji nema svaka peta osoba.

Podaci kažu da je u Srbiji 2,68 odsto stanovništva bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, dok je nepismenih skoro dva odsto (1,96). Međutim, nadležni veruju da ima duplo više nepismenih, od ovog sa poslednjeg popisa.

Kriterijumi

Pismenost podrazumeva da osoba ume da pročita i napiše tekst iz svakodnevnog života. A, prema međunarodnim preporukama, pismenima se smatraju učenici osnovnih škola i viših rangova, kao i sva ona lica koja se u momentu popisivanja stanovništva ne školuju, ali su završila više od tri razreda osnovne škole.

Od popisa stanovništva u Srbiji 1931. godine prikupljaju se podaci o pismenosti kod osoba od 10 i više godina, dok se smanjenje broja nepismenih beleži na svakom popisu od 1953. godine. Na smanjivanje broja nepismenih značajno je uticala obaveza osnovnog obrazovanja.

Podaci RZS, najmanje nepismenih ima u Vojvodini – 28.000, a najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – oko 43.700. Nešto bolja situacija je u regionu Južne i Istočne Srbije, oko 43.500. Nadležni smatraju da „teritorijalni raspored nepismenog stanovništva” odgovara „nivou društveno-ekonomskog razvoja” određenog regiona u Srbiji. Razvijenije sredine imaju manji broj nepismenih, dok siromašne opštine beleže najveće udele.

Prednjače žene

Kada se govori o polnoj strukturi nepismenog stanovništva, rezultati popisa su pokazali da je nepismenost odlika ženskog stanovništva. Ovo je posledica većeg opismenjavanja muškaraca, ali i tradicionalnog shvatanja položaja žene u porodici i društvu, koji je u vezi i sa nivoom društveno-ekonomskog razvoja.

Slična situacija je u celom svetu, ali je kod nas to mnogo izraženije u odnosu na ostatak Evrope. U susedstvu, manje od jedan odsto nepismenih imaju Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija, a globalno gledajući stopa pismenosti značajno je porasla u poslednja dva veka, pa je danas više od 85 odsto svetskog stanovništva starijeg od 15 godina pismeno.

Definicija pismenosti odraslih

Od 1964. godine razvija se novi pristup pismenosti i opismenjavanja pod nazivom funkcionalno opismenjavanje i pismenost. Osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja. Prema definiciji Projekta Međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definiše kao:

1. Prozna pismenost – znanje i veštine koje omogućavaju razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova, uključujući različite publikacije, priče, pesme…

2. Dokumentaciona pismenost – znanje i veštine koje su neophodne da bi se locirale informacije koje se nalaze u različitim formularima – npr. prijava za posao, formulari za različita plaćanja, različiti redovi vožnje, mape, tabele, grafikoni i sl.

3. Kvantitativna pismenost – znanje i veštine koje su neophodne za primenu aritmetičkih operacija samih ili grupisanih brojeva koji su štampani u materijalima, kao na primer izveštaj o stanju na računu u banci, određivanje poreza na sopstveni prihod, određivanje iznosa kamate na pozajmicu i dr.

Pročitajte još i zašto je važno neformalno obrazovanje:

Koliko je neformalno obrazovanje značajno?