Četiri pojave podržane od strane nauke koje ukazuju da ste pametniji nego što mislite

Povezane objave

• Kafa kao društvena norma 23/04
• Jedinstvena ponuda na ITAcademy: Neograničeno školovanje po ceni jednogodišnjeg programa 12/04
• Ovog 1. maja izborite se za bolje plaćen posao 26/04

Mnogi od nas, kada uđu u neku prostoriju prepunu ljudi, primetiće osobe koje izgledaju mudrije, pametnije, informisanije, ljude koji bolje barataju podacima i donose sjajne odluke.

Međutim, šta ako to nije slučaj?

Baš kao što su najvredniji zaposleni često oni „nevidljivi“, tako i neke stvari koje se tumače kao nedostatak inteligencije, zapravo mogu biti znaci da ste mnogo pametniji nego što to mislite.

Evo i nekoliko primera:

1. Skloni ste da odugovlačite

Mada svi ponekad odlažemo obavljanje obaveza, mali je broj ljudi koji uopšte pretpostavlja da je to znak visoke inteligencije.

Adam Grant odugovlačenje vidi kao ključ inovativnosti. Po njemu, „vreme kada je Stiv Džobs odlagao neke stvari i razmišljao o mogućnostima, bilo je kvalitetno utrošeno na dopuštanje izlaska na videlo više divergentnih ideja, za razliku od upuštanja u ono najkonvencionalnije, najočiglednije i najpoznatije.“

Nauka se slaže s ovim. Studija iz 2016. objavljena u Journal of Research in Personality, otkrila je da ljudi s visokim koeficijentom inteligencije imaju tendenciju da više odugovlače, makar to bilo iz razloga što visoka inteligencija omogućava taj luksuz da se sačeka na obavljanje zadatka.

Dakle, ako nešto odlažete samo zato što ne želite da radite na tome, to je jedna stvar, ali ako odugovlačite nešto jer mislite da niste pronašli najbolje rešenje, najbolji put ili najbolju opciju, čekanje da započnete posao može biti najpametniji pristup.

2. Skloni ste tome da promenite mišljenje

Voleli ga ili ne (retko kada postoji srednji pristup kada je u pitanju „Svemirski kauboj), ne može se poreći činjenica da je Džef Bezos najčešće u pravu.

Po njemu, indikator broj 1 visoke inteligencije je spremnost da promenite mišljenje.

Prema Bezosu, „Najpametniji ljudi stalno revidiraju svoje razumevanje, preispituju probleme za koje su mislili da su već rešili. Otvoreni su za nova gledišta, nove informacije, nove ideje, kontradikcije i izazove sopstvenom načinu razmišljanja“.

Nauka se i ovde slaže s iznesenim. Serija eksperimenata koju je nedavno objavio Harvard Business Review pokazuje da promena mišljenja ne samo što može učiniti da izgledate pametnije, već promena mišljenja zapravo može i biti pametnija sama po sebi: preduzetnici koji su se prilagodili, revidirali i promenili svoje pozicije i stavove tokom takmičenja u predstavljanju poslovnog koncepta (u nadi da će osvojiti novčanu nagradu ili investicioni kapital) imali su šest puta veću verovatnoću da pobede na tom takmičenju.

Sledeći put kada budete preispitivali svoju inteligenciju, razmislite o tome koliko ste često menjali mišljenje poslednjih dana. Ako je odgovor „mnogo“, verovatno ste pametniji nego što mislite.

Jer, kako kaže autor knjige „Razmišljanje, brzo i sporo“, Danijel Kaneman: „Niko ne uživa u tome da greši, ali ja uživam u tome što sam pogrešio, jer to znači da sada grešim manje nego što sam to činio ranije“.

3. Volite da provodite vreme sami.

Pošto ptice koje pripadaju istoj vrsti imaju tendenciju da se okupljaju u jata, nameće se da bi pametni ljudi uživali u tome da provode mnogo vremena s drugim pametnim ljudima.

Čudno, međutim, to često nije slučaj. Istraživanje objavljeno 2016. u British Journal of Personality otkrilo je da što se inteligentniji ljudi više međusobno druže, to su manje srećni.

Zašto? Istraživači nagađaju da bi jedan od razloga mogao biti taj da što ste pametniji, možda ćete biti više fokusirani na postizanje dugoročnih ciljeva. Ako je to slučaj, provođenje vremena s prijateljima, bez obzira koliko pametni bili, moglo bi izgledati više ometajuće nego korisno.

Dakle, ako volite da provodite vreme sami da biste se fokusirali na projekat, poboljšali svoje veštine, usavršili svoj poslovni plan… ili jednostavno da biste temeljno utvrdili sve korake koje treba da preduzmete da biste postigli svoje ciljeve, nemojte pretpostavljati da vas to čini usamljenikom, ili da je kojim slučajem znak nedostatka inteligencije.

Umesto toga, možda ste samo pametniji od nas ostalih.

4. Skloni ste tome da budete noćna ptica

„Ko pre devojci, njegova devojka“. Generalni direktor kompanije Apple, Tim Kuk počinje svoju jutarnju rutinu, i ne samo jutarnju,  u 3.45h. Bivša generalna direktorka Pepsija, Indra Nuji, budi se u 4 sata ujutro, nazivajući san „božjim darom koji joj nikada nije dat“. Generalna direktorka General Motorsa Meri Bara, autorka najboljeg (i najkraćeg) kodeksa oblačenja zaposlenih na svetu – stiže u kancelariju pre 6 ujutro.

Ipak, istraživanje objavljeno u Personality and Individual Differences, pokazalo je da je veća verovatnoća da će takozvane noćne ptice, ljudi koji se osećaju budnije i produktivnije do kasnih sati, verovatnije posedovati višu inteligenciju.

Ali sačekajte, ima još: istraživanje objavljeno u British Medical Journalu pokazalo je da noćne ptice takođe imaju bolje poslove i zarađuju veće prihode od onih koji rano ustaju.

Čak i tako, to ne znači da će vas to što do kasno ostajete budni i samim tim se kasnije budite, automatski učiniti pametnijim. (Baš kao što vas rano ustajanje neće automatski učiniti produktivnijim.)

Donošenje svesne odluke, ne refleksivnog ili imitacionog izbora, već promišljene, obrazložene i logične odluke, o vremenu ustajanja koje će vam pomoći da postignete najviše i koje će vas učiniti najuspešnijim, jasan je znak inteligencije i vaše sposobnosti da donesete ispravnu odluku.