Zašto se kaže “zdrav kao dren”?

Povezane objave

• Preko Atlantika u istoriju: Englez planira da prepliva okean 15/11
• Napredak na planu komercijalizacije baterija u čvrstom stanju 10/03
• Na Mont Everestu skupljeno četiri tone smeća 12/05

Dren ili cornus mas biljka je koja sadrži više C vitamina od limuna i najbolja je domaća biljka u prevenciji mnogih bolesti, po svom sastavu ljudima sa ovim prostora više odgovara nego, recimo, aronija. Ovo je po svim karakteristikama zdravo, hranjivo i ukusno šumsko voće, ali se nedovoljno koristi. U našem narodu za dren se veruje da je najzdraviji na svetu, a odatle i potiče uzrečica “zdrav kao dren”.

Uspeva na gotovo svim kontinentima, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i na jugozapadu Azije. Cenjen je još od antičkih vremena zbog plodova, koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani, ali i zbog izrazito tvrdog drveta. Od njega su stari Rimljani pravili koplja, a prema grčkom piscu Pausaniasu, trojanski konj bio je napravljen od drenovine. Odisejev luk, čvrst i težak za rukovanje, a kojim je gađao prosce, veruje se , da je bio od drenovine. Antička koplja makedonske falange dužine 5-6 m bila su izrađena od drenovine, kože i metala.

I ova biljka kao i većina ima mnogo naziva: bela svibovina, drenjak, drenić, drenovina, drenje, drinika, drin i drinovina. Rasprostranjena je po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem. Cvetovi ove biljke su žuti, i pojavljuju se pre listanja i to u februaru i martu. Plod sazreva od jula do polovine oktobra, u zavisnosti od klime.

pročitajte još i : Zova ili bazgova majčica

Plodovi sadrže oko 10 odsto šećera, oko 3 odsto organskih kiselina, pektina, tanina i do 90 mg vitamina C. U plodu drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže. Plodovi se mogu jesti u svežem stanju, ali se mogu osušiti ili zamrznuti. Od njih se prave sokovi, marmelade, pekmezi, čajevi…

U Francuskoj i Italiji od drenjina se pravi vino i žele, a nezreli plodovi se konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom, te ih dodaju jelima od testenina i krompira. Kod nas se još pravi i rakija, a u Rusiji se od plodova prave supe i koristi kao začin za jela od mesa i ribe.

Kompletna biljka je lekovita, od ploda, preko lista, kore, cveta do koštica. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zarastanje rana…

Ruski naučnici su potvrdili lekovitost biljke i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo. Dok se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljnih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj se koriste kao narodni lek za lečenje bolesti organa za varenje.

Samonikli dren u prirodi daje oko 15 kg ploda po biljci, a vrlo je otporan na bolesti i štetočine pa je idealan za ekološki uzgoj. Dren se može saditi samostalno, ali i u grupama kao zaštita od vetra, ali i odličan je u sprečavanju erozije tla.

Recepti

Sok od drenjina

Potrebno: 4,5 l vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. U veći lonac sipati tri litre vode i staviti da provri, za to vreme drenjine oprati, iseckati i dodati proključaloj vodi. Kuvati 20 minuta, zatim ostaviti da se ohladi i spasirati. Masu koja ostane u presi ili gazi, naliti sa preostalom vodom i vratiti na vatru te kuvati još 15 minuta kuvati.

možda vas zanima i: Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Ponoviti postupak sa presovanjem. Obe tečnosti pomešati i dodati šećer, na blagoj vatri kuvajući dok se šećer ne rastopi. Nakon toga ohlađen sok sipati u čiste flaše i hermetički ih zatvoriti. Otvoren sok može da traje oko dve nedelje, a razblažuje se običnom ili kiselom vodom.

Liker od drenjina

Potrebno je 1 kg drenjina, 1 kg šećera, dve litre vode i litar ruma. Šećer preliti vodom i staviti da se istopi, zatim dodati drenjine i prokuvati ih. Kada se sok ohladi procediti ga i dodati rum. U flaše se na dno može staviti malo ploda i preko toga sipati liker.

Pekmez od drenjina

Zrele drenjine očistiti, oprati, naliti vrelom vodom i ostaviti oko pet minuta da stoje. Procediti ih, propasirati, staviti u šerpu i posuti šećerom. Za kg pasiranih drenjina treba 1 kg šećera. Kuvati tri sata na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje, tačnije kuvati dok se masa ne zgusne. Vruć pekmez sipati u čiste i tople tegle, pa ih staviti u toplu rernu (100°C) na oko 15 minuta. Tegle zatvoriti i držati na hladnom mestu.

Slatko od drenjina

Krupne, čvrste drenjine, oko 1 kg, oprati i očistiti od peteljki i koštica. Šećer, oko 1,5 kg preliti čašom vode i skuvati sirup, pa tome dodati drenjine. Ovo slatko može da se skuva i malo ređe, jer se tokom stajanja zgušnjava. Kuvano slatko skloniti sa šporeta, nakon što se skine pena, pokriti krpom i ostaviti da prenoći. Sutradan ga sipati u čiste tegle.