Kafa koju pijete ujutro doprinosi izumiranju vrsta na planeti

Povezane objave

• Kako izgleda sklapanje najvećeg teleskopa na svetu? 19/02
• YouTube u borbi protiv spam komentara 27/07
• Sledeća stanica: Mesec 07/11

Kao i pregovori pre 15. Konferencije o Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (COP-15), međunarodna istraživanja su kvantifikovala uticaj ljudske potrošnje na rizik od izumiranja vrsta.

Oko milion vrsta se već suočava s izumiranjem, od kojih bi mnoge mogle da nestanu u roku od par decenija, prema nedavnom izveštaju o proceni Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES).

Obuhvatajući više od 5.000 vrsta u 188 zemalja, istraživanje je pokazalo da potrošnja u Evropi, Severnoj Americi i istočnoj Aziji (kao što su Kina, Japan i Južna Koreja) prvenstveno izaziva rizik od izumiranja vrsta u drugim zemljama. Pogođene vrste uključuju Nombre de Dios Streamside žabu u Hondurasu i madagaskarskog džinovskog skakajućeg pacova.

Objavljeno u Scientific Reports, istraživanje vodi gospođa Amanda Irvin iz istraživačke grupe za Integrisanu analizu održivosti Univerziteta u Sidneju, a koautori su glavni naučnik Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), dr Tomas Bruks i glavni ekonomista dr Juha Sikamaki.

Autori krizu biodiverziteta upoređuju s klimatskom, ali s manje publiciteta. „Ove krize se dešavaju paralelno“, rekla je gospođa Irvin. „Nadajmo se da će predstojeći COP-15 podići profil druge prirodne krize naše generacije izazvane ljudskim uticajem, odnosno nepopravljivog gubitka biodiverziteta. Naši nalazi mogu pružiti vredan uvid u ulogu koju globalna potrošnja igra kao jedan od pokretača ovog gubitka.“

Ključni nalazi:

• Potrošnja u 76 zemalja, koncentrisanih u Evropi, Severnoj Americi i Istočnoj Aziji, prvenstveno pokreće rizik od izumiranja u drugim zemljama.
• U 16 zemalja, koncentrisanih u Africi, ovaj otisak rizika od izumiranja vođen je potrošnjom u stranim zemljama.
• U 96 zemalja, što je oko polovine analiziranih, domaća potrošnja je najveći pokretač otiska rizika od izumiranja.
• Međunarodna trgovina čini 29,5 posto globalnog otiska rizika od izumiranja.
• Potrošnja proizvoda i usluga iz sektora hrane, pića i poljoprivrede, najveći je pokretač rizika od izumiranja izazvanog potrošnjom, zajedno čineći 39 odsto globalnog otiska rizika od izumiranja, praćen potrošnjom dobara i usluga iz sektora građevinarstva (16 odsto).

Doktorski kandidat, gđa Irvin, rekla je: „Složenost ekonomskih interakcija u našem globalizovanom svetu znači da kupovina kafe u Sidneju može doprineti gubitku biodiverziteta u Hondurasu. Izbori koje donosimo na svakodnevnom planu imaju uticaj na svet prirode, čak i ako ne vidiomo ovaj uticaj.“

„Sve što konzumiramo potiče iz prirodnog sveta, sa sirovinama koje se pretvaraju u gotove proizvode kroz bezbroj transakcija u lancu snabdevanja. Ove transakcije često imaju direktan uticaj na vrste.“

Koautor, glavni ekonomista IUCN-a dr Juha Sikamaki napominje: „Ovaj uvid u to kako preovlađujući obrasci potrošnje utiču na gubitak biodiverziteta širom sveta je od ključnog značaja za informisanje o tekućim međunarodnim pregovorima o prirodi, uključujući 15. COP, koji ima za cilj da finalizuje globalni okvir za biodiverzitet posle 2020., kasnije u toku ove godine.

„Nalaz iz ove studije da je oko 30 odsto globalnog otiska rizika od izumiranja ugrađeno u međunarodnu trgovinu, naglašava potrebu da se razmotre odgovornosti različitih zemalja i svih aktera, uključujući finansiranje očuvanja, ne samo u kontekstu njihovih nacionalnih granica, već i širenja na njihov međunarodni uticaj.“

Koautor, vanredni profesor Arne Geške iz istraživačke grupe za integrisanu analizu održivosti na Univerzitetu u Sidneju rekao je: „Aktivnosti koje ugrožavaju vrste na datoj lokaciji često su izazvane obrascima potrošnje na udaljenim lokacijama, što znači da lokalne intervencije mogu biti nedovoljne.

Odgovarajuće intervencije za rešavanje rizika od izumiranja na Madagaskaru, na primer, gde se izvozi 66 odsto otiska rizika od izumiranja, trebalo bi da se razlikuju od onih koje se primenjuju u Kolumbiji, gde 93 odsto otiska rizika od izumiranja generiše domaća potrošnja.”

O studiji

Koristeći podatke dostupne na Crvenoj listi ugroženih vrsta IUCN-a, autori su uveli nenormativnu metriku smanjenja i obnavljanja pretnje vrstama (nSTAR), kao meru rizika od izumiranja.

Zatim su primenili metodologiju koja se široko koristi za kvantifikaciju ugljeničnog otiska, u čemu je svetski lider istraživačka grupa za integrisanu analizu održivosti, da bi povezali ovaj rizik od izumiranja s globalnim obrascima potrošnje koristeći globalnu bazu podataka lanca snabdevanja Eora.

Otisak rizika od izumiranja izračunat je po vrstama, po ekonomskim sektorima, za 188 zemalja.

Koautor, vanredni profesor Arne Geške, ranije je bio koautor rada Scientific Reports, koji je pokazao da je međunarodna trgovina ključni pokretač prijetnji biodiverzitetu.

Ovaj novi rad je plod saradnje između Univerziteta u Sidneju, IUCN, Univerziteta Njukasl (UK) i 1. Međunarodni institut za održivost u Brazilu.