Najpopularnija haljina je venčanica!

Povezane objave

• Vodećih 10 kompanija u razvoju humanoidne robotike 04/04
• Mutacije DNK se ne odigravaju nasumično 20/01
• Dunja kao lek i slatkiš 11/08

Brak kao institucija, u prošlosti je predstavljao ujedinjenje dve porodice, a sama venčanica je bila je statusni simbol mladine familije. Žene su se, pre Viktorijanskog doba, udavale u haljinama svih boja, pa i u crnoj koja je bila popularna u Skandinavskim državama.

Iako se, bela venčanica prvi put pominje 1406. godine i to na kraljevskom venčanju Filipe od Engleske, popularnost je stekla na venčanju kraljice Viktorije i princa Alberta 1840. godine, kada se ona pojavila u polu-beloj haljini. U 18. veku, siromašne mlade su nosile skromne i jednostavne haljine, a što je predstavljao znak da ne donose ništa sa sobom u brak, kao i da muža neće opterititi ni sa kakvim dugovima.

Haljina kraljice Viktorije bila je inspiracija budućim mladama, koje su masovno počele da nose bele i bež haljine. Međutim tokom istorije bela boja imala je svoje uspone i padove, posebno, jer je smatrana nepraktičnom. Trebalo je odvojiti dosta novca za haljinu koja se teško održava, a jednom će se obući. Iz tog razloga jednako su u opticaju bile i tamne venčanice i do polovine prošlog veka, kada su Grejs Keli i princeze Dajane ponovo pokrenule trend belih haljina.

Haljine za deveruše

U starom Rimu verovalo se da zli duhovi mogu posetiti venčanje i oduzeti sreću mladencima, teje iz tog verovanja nastao običaj da se mladine prijateljice, deveruše, obuku u iste haljine kako zli duhovi ne bi mogli da prepoznaju mladu.

U tom periodu je i veo postao simbol zaštite od zlih sila. Naime, velove su prvo nosile neudate žene kako bi pokazale svoju skromnost, da bi se kasnije veo preneo i na venčanja. U toku venčane ceremonije veo je simbolizovao potčinjenosti i obećanja da će se mlada pokoriti mužu. Kasnije ovaj dodatak postaje sastavni deo venčanica i to, opet, zahvaljujući krajici Viktoriji.

Pre venčanog buketa, žene su nosile venčiće lekovitih biljaka i žita na glavi, kako bi odagnale zle duhove. Tokom vremena, venčići su zamenjeni  cvećem kao simbolom plodnosti i trajne ljubavi.

Tradicija

Venčano prstenje je najstarija bračna tradicija, koju je skoro svaka civilizacija od Egipta na ovamo primenjivala. U starom Egiptu krug je predstavljao večnost, a prvo prstenje bilo je napravljeno od pletene trave, sena, kože, kosti i slonovače. Po otkrivanju metala prstenje postaje glomazno i nezgrapno.

“Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo i srebrni novčić u njenoj cipeli…” je izreka koja je nastala u Viktorijanskoj eri.

Nešto staro simbol je veze mlade i njene porodice te se koristi komad zlatnog nakita, biseri ili venčana haljina člana porodice. Nešto novo simbolizuje dobru sreću i uspeh u mladinom novom životu – nova haljina, ogrlica, cipele… Nešto pozajmljeno predstavlja ljubav i podršku porodice i prijatelja u teškim vremenima, a pozajmljuju se predmeti kao što su čipka, gajtan ili maramica. Nešto plavo simbolizuje vernost i lojalnost, dok srebrni novčić u njenoj cipeli predstavlja blagoslov za venčanje.

Bela haljina na Balkanu

Petrija ćerka kneza Miloša Obrenovića, bila je prva Sprkinja koja se udala u venčanici. Petrija je rođena 1808. godine i, kao ćerka knez Miloša, koji nije verovao u školovanje ženske dece, od nje se očekivalo da bude dobra domaćica, supruga i majka. Tek kasnije, kada je dobila svoju decu, naučila je da čita i piše.

S druge strane, njen otac ju je obasipao poklonima i ugađao kako je najbolje umeo. Tako se Petrija i našla na portretu, i time postala i prva žena u Srbiji, koju su naslikali.

Pre svadbe Petrijine, žene su se udavale u narodnoj nošnji ili nekoj boljoj haljini. Međutim, knez Miloš je želeo da se njegova ćerka razlikuje od drugih žena. Venčanje se održalo 25. maja 1824. godine u Beogradu, a Petrija je nosila belu haljinu od venecijanske svile. Imala je i bele čarape, beli veo, beli široki svileni pojas i bele cipele na dugmiće.

Uz to, nosila je suncobran i lepezu kao i poklone od mladoženje, a koji su bili novina u turskom Beogradu. Kumovi su, po izlasku mladenaca iz crkve, pred okupljenu masu počeli da bacaju novčiće i od tada je to tradicija na ovim prostorima. Zanimljivo je da je svadbena proslava trajala dva dana, ali da joj knez Miloš nije prisustvovao. On je ćerku ispratio iz porodičnog doma u Kragujevcu, a na večanje je poslao brata Jevrema Obrenovića, kao izaslanika porodice.