Zašto sve planete orbitiraju oko Sunca u istom smeru?

Povezane objave

• Stvaranje veštačke DNK – samo za naučna ispitivanja? 06/06
• Mreža koja pravi vodu – od magle! 01/03
• Pol potiče iz mozga? 11/12

Jednostavno rečeno, tako su počele i nastavile u istom maniru.

Sunčev sistem je započeo početnim smerom rotacije i održao ga 4,6 milijardi godina. Da bi planeta obrnula svoj smer oko Sunca, nešto masivno bi moralo da je natera u izmenjenu orbitu svojom gravitacijom.

Astronomi su pronašli planete oko drugih zvezda sa retrogradnim orbitama, koje se kreću u suprotnom smeru od rotacije njihovih zvezda.

Kada biste mogli da se vratite 4,6 milijardi godina unazad, videli biste vreme pre nego što je naš Solarni sistem uopšte postojao. Međutim, taj prostor ne bi bio prazan, naišli biste na oblak gasa i prašine umesto našeg Sunca i planeta. Ova „solarna maglina“ je nekada bila bogat izvor gasa i prašine koji su oblikovali naš Solarni sistem. Magline su krajnji rezultat samrtnih muka zvezde, jer zvezda kada umire, eksplozivno odbacuje sav svoj materijal. Ove magline su takođe rasadnik novih zvezda i pratećih planeta i mogu pomoći da se objasni zašto sve naše planete orbitiraju u istom pravcu.

Naše moderno objašnjenje stvaranja Sunčevog sistema ide ovako: udarni talas obližnje zvezde, koja je postala supernova, inicirao je kolaps naše solarne magline. Kada je obližnja džinovska zvezda eksplodirala, čestice visoke energije su eksplodirale u maglini, uzrokujući kolaps džepova materije i gasa. Odatle se formirala centralna tačka moćne gravitacije, oko koje se kovitlao ostatak kondenzacionog oblaka. Pritisak jezgra primorao je atome vodonika da se spajaju i formiraju helijum, oslobađajući ogromnu količinu toplote i svetlosti, gutajući više od 99 odsto dostupne materije u oblaku. Da skratimo priču, centar magline u kolapsu postao je naše Sunce, a ostatak materije se skupio i formirao poznate planete, mesece i druga stenovita tela, kao što su asteroidi.

Kako je solarna maglina kolabirala, materija u njoj je počela da se okreće brže pod sopstvenom gravitacijom. Zbog očuvanja ugaonog momenta, odnosno brzine rotacije objekta oko centralne ose, brzina rotacije oblaka se povećala i on se spljoštio. Zamislite da se testo za picu spljošti u sve veći disk dok se baca. Pošto je oblak imao početnu rotaciju, isti smer okretanja je opstao; najvećim delom, planete su zadržale svoje pozicije duž iste orbitalne ravni, prema astronomima. Venera i Uran su u nekom trenutku doživeli više turbulencija. Astronomi smatraju da su kretanja Jupitera i Saturna, koji su se takođe pomerili dalje od Sunca, uticala na ove dve manje planete i promenila njihovo kretanje.

Prvobitni pravac rotacije je bio nasumičan. Kada se posmatra iznad severnog pola Sunca, orbitalna ravan Sunčevog sistema mogla je da počne da se okreće u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru. Ispostavilo se da svi putujemo oko Sunca u smeru suprotnom od kazaljke na satu, ali u tome nema ničeg posebnog.

Naše planete (i njihovi prateći sateliti) se okreću oko Sunca u istom smeru u kome Sunce rotira. Ipak, neke komete i asteroidi putuju oko Sunca po retrogradnim orbitama, suprotno od rotacije Sunca, jer njihove relativno male mase olakšavaju većim svemirskim objektima da ih povuku iz prvobitnih pravaca.

Da bi se orbita planete preokrenula, bila bi potrebna ogromna potrošnja energije ili bliski susret s drugom planetom. Alternativno, udaljeni svemirski objekat veličine planete mogao bi da izvrši sopstvenu gravitacionu silu da se suprotstavi matičnoj zvezdi. Na primer, egzoplaneta Kepler-2b, gasni gigant koji kruži oko zvezde udaljene više od 1.040 svetlosnih godina od nas, verovatno je bila poremećena u nagnutu i ​​izduženu orbitu velikom gravitacionom silom, verovatno zbog druge planete. Nagib se efektivno prevrnuo preko Kepler-2b orbite. Jupiter je uradio nešto slično asteroidima u našem solarnom sistemu. Neptunov mesec, Triton; Saturnov mesec, Feba; a Jupiterovi meseci Karme takođe imaju retrogradne orbite oko svojih planeta.