Tri načina uz pomoć kojih vam tehnologija može pomoći u pronalaženju sreće

Povezane objave

• Kako šuma “diše”? 19/09
• Mikroplastika je svuda? 23/10
• Da li nanočestice koje se koriste u industriji predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi? 06/05

Bihejvioralni stručnjak, Majk Raker, detaljno opisuje probleme i rešenja vezane za popularnu tehnologiju,  i to s ciljem da ukaže na koji način možemo biti srećniji.

Potraga za srećom stara je koliko i sama svest, ali stvarna želja da budete srećni izgleda da je goruća tema više nego ikada ranije, posebno za mlade profesionalce. Primera radi, Harvardov kurs za „sreću“ je jedan od najtraženijih predavanja među studentima MBA. Međutim, nisu mladi preduzetnici jedini koji su u potrazi za srećom. Zainteresovanost za ovu temu u svim grupama izrodila je niz aplikacija i gedžeta, uz obećanje da će poboljšati naše mentalno blagostanje.

Iako je veći deo ove nove tehnologije kreiran s dobrim namerama, raste zabrinutost oko toga da li su mnoge od ovih aplikacija zaista korisne.

Ideja o merenju i poboljšanju sreće nije počela s digitalnom tehnologijom. Psiholog Ed Diner je 1984. godine izmislio koncept „subjektivnog blagostanja“ da bi procenio gde se nalazi nečija sreća u odnosu na druge. Konstrukt subjektivnog blagostanja takođe pruža tačku na skali koja se koristi da se vidi da li neka posebna intervencija na planu sreće ima efekta. Da bi rangirala i skalirala sreću koristeći tehnologiju, osoba obično odgovara na pitanja putem aplikacije ili veb stranice, a zatim se podaci koriste radi izvlačenja kvantifikovanih merenja.

Iako novi opseg „tehnologije sreće“ nekima verovatno koristi, ova kategorija nije bez problema. Evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir ako razmišljate o korišćenju tehnologije da biste bili srećniji.

Ne gubite radost u poteri za srećom

Tehnologija može biti odličan način za podršku u samousavršavanju i izgradnji zdravih navika. Međutim, sve veći broj naučnih dokaza sugeriše da prevelika opterećenost srećom može biti kontraproduktivna. Istraživači poput dr Ajris Maus (Univerzitet Kalifornije, Berkli) proučavali su pojedince koji su istrajni u tome da budu srećni. Zaključak istraživača: Ljudi koji su previše zabrinuti za svoju sreću često postaju depresivni.

Dnevna „puš“ obaveštenja, kao i metrika za upoređivanje napora s naporima drugih ljudi, dovode do toga da se korisnici usredsređuju na to zašto nisu dovoljno dobri, umesto da troše energiju na pronalaženje radosti u datom trenutku. Neurolog Sem Heris, skovao je zamku pod imenom „duhovni materijalizam“ i uklonio brojač linija u svojoj popularnoj aplikaciji Waking Up: Guided Meditation.

Problem: Uvidi koje dobijamo putem podataka mogu biti kontraproduktivni ako nisu relevantni za ponašanje koje pokušavamo da poboljšamo. To se dešava kada nam se podaci serviraju prečesto ili ne čine mnogo da nas pokreću ka našem cilju. Dr Džordan Etkin s Univerziteta Djuk, proučavao je besmislenost preterane kvantifikacije. Kako Etkin objašnjava: „Ljudi misle da će im podaci biti dragoceni, da ako imaju lakši pristup podacima, samo to će im po sebi poboljšati stvari. To nije uvek tačno, tako da je potencijalno recept za neka zaista nesrećna vremena.”

Rešenje: Uverite se da aplikacija služi vašim potrebama, a ne obrnuto. Isključite obaveštenja i bavite se samo podacima koji zaista vode ka poboljšanju vašeg stanja. Pošto je sreća višestruka konstrukcija, uverite se da je tehnologija u koju ulažete dobro usklađena sa specifičnom oblasti koju pokušavate da poboljšate.

Budite oprezni s „lošom“ naukom

Većina tehnologija koje obećavaju da će nas učiniti srećnijima dizajnirana je kao roba široke potrošnje. Ovi proizvodi su generalno napravljeni da iskreno ispune to obećanje, ali kreatori proizvoda takođe shvataju da se takmiče za našu pažnju s drugim aplikacijama i njihovim dizajnerima. Kao takve, mnoge od ovih aplikacija su kreirane s kvalitetnijim „gejming“ doživljajem na umu, primera radi. Možda ćete dobiti obaveštenje koje kaže: „Hej, odlično ste prošli ove nedelje. Ispunili ste svoj cilj dva puta u danu. Sledeće nedelje, neka bude tri!” Ovaj arhitektonski pritisak generalno odstupa od nauke na kojoj je aplikacija zasnovana i može biti štetan. To stvara veštačku dihotomiju između želje da zadovoljite aplikaciju i obavljanja drugih aktivnosti koje će vas verovatno učiniti srećnijim. U gornjem primeru, prekomerno podizanje ciljeva, može da se vratu jai bumerang, ostavljajući korisnika manje srećnim nego kada je počeo.

Problem: da bi tehnologija sreće bila efikasna, nauka koja stoji iza zavese treba da bude postojana. Mnoge aplikacije za mentalno zdravlje počinju sa dobrom osnovom, ali se onda preterano konstruišu, tako da tim koji ih je kreirao gubi iz vida prvobitnu nauku – ili oboje.

Rešenje: Ako aplikacija iznosi naučne tvrdnje, koristite Google Scholar da pregledate originalno istraživanje. Ako proizvod nije u skladu sa zdravom naukom, potražite ono što vam je potrebno na drugom mestu.

Pronađite pravi alat za posao

Iako treba mnogo toga imati na umu kada razmišljate o tehnologiji sreće, to ne znači da ona ne može biti od pomoći. Evo nekoliko pitanja koja možete sebi da postavite da biste bili sigurni da bi vam ono što izaberete odgovaralo:

• Da li je proizvod ili usluga u skladu sa onim što pokušavate da postignete?
• Da li je korisničko iskustvo prilagodljivo tako da možete da sakrijete podatke koji vam nisu potrebni, kao i da isključite obaveštenja koja ne želite?
• Da li je izgrađen na naučnim temeljima?

Problem je rastuće tržište tehnologije koje navodno pomaže u poboljšanju sreće, što čini izazovnijim određivanje alata koji bi mogao biti pravi za vas.

Rešenje: Obavezno probajte pre kupovine. Putevi do sreće su jedinstveni kao što smo to i mi sami, i nijedna aplikacija ili uređaj neće funkcionisati za svakoga. Imajte na umu politiku vraćanja i probne periode, kako biste mogli da donesete utemeljenu odluku o kupovini.

Sreća nije brdo na koje se treba penjati, niti igra za pobedu. Ako želite da koristite tehnologiju da poboljšate svoje blagostanje, zapamtite da ne dozvolite da vam tehnologija stane na put da uživate u putovanju ili provođenju vremena u prirodi i slično.