Toplotni talasi na oba Zemljina pola zabrinjavaju naučnike

Povezane objave

• Pivo postaje gorivo? 07/12
• Novo istraživanje pronalazi nove tragove uzroka oboljevanja od raka 23/04
• Jedan vek manikira 29/12

Antarktička područja dostižu 40 °C iznad normale, u isto vreme kada regioni severnog pola dostižu 30 °C iznad uobičajenih nivoa.

Zapanjujući toplotni talasi na oba Zemljina pola izazivaju uzbunu među klimatolozima, koji su upozorili da bi „događaji bez presedana“ mogli signalizirati brži i nagli klimatski slom.

Temperature na Antarktiku dostigle su rekordne nivoe tokom vikenda, za neverovatnih 40 stepeni iznad normale na nekim mestima.

U isto vreme, meteorološke stanice u blizini severnog pola takođe su pokazale znake otopljavanja, s nekim temperaturama 30 °C iznad normalnih, dostižući nivoe koji se obično dostižu mnogo kasnije tokom godine.

U ovo doba godine, Antarktik bi trebalo da se brzo hladi posle leta, a Arktik tek polako izlazi iz zime, kako se dani produžavaju. Ovakvo naglo zagrevanje oba pola je bez presedana.

Brzi porast temperatura na polovima je upozorenje na poremećaje u klimatskim sistemima Zemlje. Prošle godine, u prvom poglavlju sveobuhvatnog pregleda nauke o klimi, Međuvladin panel za klimatske promene upozorio je na signale zagrevanja bez presedana koji se već javljaju, što dovodi do nekih promena, kao što je polarno topljenje, koje bi brzo mogle da postanu nepovratne.

Opasnost je dvostruka: toplotni talasi na polovima su snažan signal štete koju čovečanstvo nanosi klimi; a topljenje leda bi takođe moglo da izazove dalje kaskadne promene koje će ubrzati klimatski slom.

Kako se led polarnog mora topi, posebno na Arktiku, otkriva tamno more koje apsorbuje više toplote nego reflektujući led, dodatno zagrevajući planetu. Veliki deo antarktičkog leda pokriva kopno, a njegovo otapanje podiže nivo mora.

Naučnici su upozorili da su događaji koji se odvijaju bili „istorijski“, „bez presedana“ i „dramatični“.

Majkl Men, direktor Naučnog centra o zemaljskom sistemu na Državnom univerzitetu Pensilvanije, rekao je da registrovani ekstremni vremenski uslovi premašuju predviđanja do zabrinjavajuće mere.

„Zagrevanje Arktika i Antarktika je razlog za zabrinutost, a povećanje ekstremnih vremenskih pojava, za šta su ovo primeri, takođe je razlog za zabrinutost“, rekao je on. „Modeli su uradili dobar posao projektovanja ukupnog zagrevanja, ali mi smo tvrdili da ekstremni događaji prevazilaze projekcije modela. Ovi događaji podstiču hitnost akcije.”

Najnoviji vremenski obrasci bez presedana prate seriju alarmantnih toplotnih talasa 2021. godine, posebno na severozapadu američkog Pacifika, gde su prethodni rekordi oboreni za nekoliko stepeni pošto su se temperature popele blizu 50 stepeni Celzijusa.

Mark Maslin, profesor nauke o zemaljskim sistemima na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je: „Ja i kolege smo bili šokirani brojem i ozbiljnošću ekstremnih vremenskih događaja 2021., koji su bili neočekivani pri zagrevanju od 1,2 °C. Sada imamo rekordne temperature na Arktiku koje, za mene, pokazuju da smo ušli u novu ekstremnu fazu klimatskih promena mnogo ranije nego što smo očekivali.“

The Associated Press je izvestio da je jedna meteorološka stanica na Antarktiku nadmašila svoj rekord svih vremena za 15 stepeni Celzijusa, dok je druga obalska stanica, koja je u ovo doba godine imala duboka smrzavanja, bila 7 stepeni iznad nule. U međuvremenu, na Arktiku u nekim delovima  bili za 30 stepeni topliji od proseka.

Džejms Hansen, bivši glavni naučnik NASA-e i jedan od prvih koji je upozorio vlade na globalno zagrevanje pre više od tri decenije, rekao je da je zagrevanje polova „zabrinjavajuće“ i da bi se morski led na Arktiku ove godine mogao smanjiti dovoljno da bi oborio decenijski rekord na najnižem nivou.

„Prosečna debljina morskog leda opada, tako da je situacija  sazrela za veliki gubitak morskog leda“, upozorio je on. „Efekat smanjenog ledenog pokrivača je pojačavanje energetske neravnoteže Zemlje koja je uzrokovana povećanjem gasova staklene bašte (GHG). GHG smanjuju izlazno toplotno zračenje, uzrokujući neto neravnotežu koja zagreva planetu.

„Smanjeni morski ledeni pokrivač povećava planetarnu energetsku neravnotežu, jer tamni okean reflektuje manje Sunčeve svetlosti nego morski led.“