Danas je svetski Dan maternjeg jezika!

Povezane objave

• Potpisan Protokol o saradnji između gimnazija iz Novog Sada i Zagreba 13/06
• Ocenjivanje isključivo u školama 13/05
• PRAVA ŠKOLA BUDUĆNOSTI: Svi prvaci u ovoj beogradskoj osnovnoj školi dobijaju svog robota za učenje i igru 13/12

U svetu danas govori se oko šest hiljada jezika, a prema prognozama, do kraja 21. veka, polovina njih će izumreti. Koliko poznajete naš jezik?

Srpski jezik spada u jedne od najkomplikovanijih jezika širom sveta. Pored komplikovane gramatike, mnoštva vremena, padeža i pravopisa, srpski jezik ima i glasove i spojeve glasova koji su mnogima teški za izgovaranje poput đ, dž i č. U nastavku otkrivamo vam najčešće jezičke nedoumice.

Jezičke nedoumice:  Kako se piše?

Višlji ili viši

Komparativ prideva visok je viši, a superlativ glasi najviši.

Nebitno ili ne bitno

Ne se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.

Milicin ili Miličin

Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija. Ispravni oblici su Miličin, Slavičin, Radičin, nikako Milicin, Slavicin, Radicin.

Nemogu ili ne mogu

Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam.

Ustvari ili u stvari

Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.

Ićićemo ili ići ćemo

Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno:ja ću ići i ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.

Čak štaviše

Ovo je nepravilno, jer čak ima isto značenje kao štaviše.
Pravilno je reći jedno ili drugo.

Glagol trebati

Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima):
* TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke.
* TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.
Bezličan će biti:
* u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
* u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);
Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol:
* Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
* Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
* Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).
Primeri poput:
* TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca
* (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.

Je l’ i jer

Je l’ je upitna rečca, a jer je veznik. Zato pitanje: Jer imamo danas nastavu? nije nikako pravilno.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?

Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Malopre ili malo pre?

Piše se i jedno i drugo.

Stanbeni ili stambeni

Po glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po mestu izgovora sonant n ispred dvousnenog b prelazi u dvousneno m: prehrambeni, stambeni, zelembać, simbol, bombona, bombonjera.

Svakodnevnica ili svakodnevica

Pravilno upotrebljena reč je svakodnevica.

Izvori: srpskijezickiatelje.com, jednomzasvagda.wordpress.com,www.srpskijezik.rs, kakosepise.com