Imunitet “krda” se pokazao nemogućim – čekaju nas nove Covid-19 infekcije

Povezane objave

• Nova aplikacija na Facebook-u 14/08
• Zova: Drvo vila i đavola 12/06
• Kafa pred spavanje: Da ili ne? 05/10

Da li će biti pronađena bezbedna i efikasna vakcina protiv Covida-19? Reinfekcija se nametnula kao glavni problem što se tiče kontrole ove bolesti, tako da se svet nikako nije oslobodio koronavirusa, a pitanje je i da li će.

Na samom početku pandemije, nekoliko vlada, uključujući Švedsku, Holandiju i Veliku Britaniju, verovalo je da je najbolji put kroz ovu krizu da se dozvoli kontrolisano širenje infekcije među stanovništvom, posebno mladim i zdravim, kako bi se došlo do statičkog stanja protiv virusa. Ideja je bila da „krdo“ koje se zarazi zaštiti ranjiviju manjinu.

Ovaj koncept je proizašao iz našeg pristupa drugim vakcinama, u kojima većinu dece vakcinišemo protiv, primera radi, malih boginja, zauški i rubeole (MMR) kako bismo zaštitili one koji zbog specifičnih zdravstvenih stanja ne mogu da se vakcinišu. Kada bi Sars-CoV-2 samo jednom zaražavao ljude ili kada vakcinisani ljudi ne bi mogli da se zaraze Covidom (tj. ako infekcija ili vakcinacija dovode do doživotnog imuniteta), onda bi imunitet krda bio moguć. Do sada bismo potpuno eliminisali Covid u bogatijem svetu gde je seroprevalencija, procene nivoa antitela, više od 90%, a u Britaniji čak 98%.

Veliki broj ponovnih infekcija

Međutim, ovo je daleko od pozicije u kojoj se nalazimo. Sve veći broj dokumentovanih reinfekcija, koje se ponekad dešavaju relativno brzo nakon inicijalne infekcije, kao i veliki broj infekcija varijantom Omicron među potpuno vakcinisanim, znači da je imunitet stada verovatno nemoguć, čak i ako seroprevalencija dostigne 100%. Oslanjanje na imunitet krda u borbi protiv Covida-19, a ne na strategije istočnoazijskih zemalja da ga suzbiju dok vakcina ne bude bila dostupna, bila je kocka koju su mnoge evropske zemlje prihvatile početkom marta i, nažalost, izgubile. Naročito imajući u vidu prisustvo varijanti, Sars-CoV-2 će samo nastaviti da cirkuliše i ponovo inficira ljude.

Ipak, nisu sve vesti loše. Vakcine su u velikoj meri smanjile sposobnost virusa da ubije i njegov destruktivni uticaj na zdravstveni sistem. Međutim, problem s kojim se suočavamo prešao je s masovne smrtnosti na pitanje kako održati osnovne usluge i radna mesta u funkciji. Covid-19 još nije dovoljno blag da bi se lečio kao obična prehlada jer ljude čini toliko bolesnim da ne mogu da rade. Ovo je stvorilo velike poremećaje za avio-kompanije, graničnu kontrolu, supermarkete, škole, bolnice, policijske snage itd. I vredi istaći da iako je Omicron blaži od Delte, on i dalje hospitalizuje i ubija ljude, posebno one koji su nevakcinisani, klinički ranjive (uključujući neke za koje su vakcine neefikasne) i starije ljude. Opadanje imuniteta je takođe stalna briga, kao i osiguranje da se „boost“ doze obezbede u pravo vreme.

Nerešiva situacija?

Dakle, vlade su u nezgodnoj situaciji. Jasno je da je bolje da niko nije zaražen ovim virusom. Imamo sve više dokaza koji pokazuju negativan uticaj infekcije Covida-19 na pluća, srce i mozak ili čak na razvoj dijabetesa. Duge procene prevalencije Covida teraju suze na oči.

S druge strane, kako izbeći infekciju, a da istovremeno želimo da budemo deo društva i da se mešamo s drugima? Ljudi su društvena bića koja uživaju u društvu drugih osoba i učestvuju u grupnim aktivnostima, bilo da plešu u noćnim klubovima ili se zabavljaju na žurkama. Traženje od ljudi da ovo ograniče na određeni vremenski period imalo je smisla kako bi se omogućilo uvođenje vakcina i da bi kliničari razvili bolje protokole za lečenje i bolje razumeli bolest. Međutim, sada se suočavamo s varijantom oličenom u Omicronu, koja je neverovatno prenosiva, i to do te mere da je čak i Južna Koreja odustala od testiranja i praćenja, a Kina se bori sa neverovatno striktnim blokadama kako bi smanjila broj slučajeva. Gde nas ovo ostavlja?

Postoji nekoliko koraka koji mogu pomoći u upravljanju ovom naizgled nerešivom situacijom.

Prvo, vlade moraju da koriste trijažu testiranja, terapije (posebno brzih antivirusnih pilula) i vakcina da bi kontrolisale Covid-19 i zamenile grublje nefarmaceutske intervencije iz 2020. naučnim napretkom. Testiranje je posebno važno s obzirom da su testovi bočnog protoka odlični za brzo otkrivanje infektivnih osoba i sprečavanje izbijanja na radnim mestima. Kraj besplatnog testiranja je glavna briga u upravljanju ovom bolešću i izbegavanju budućih blokada. Bolje je da jedna osoba ostane van posla u izolaciji nego da bude primorana da radi gde može da zarazi desetine drugih, što dovodi do nedostatka osoblja i efikasnosti lečenja drugih bolesti. U međuvremenu, vakcine moraju biti uvedene u sve delove sveta da bi se dostigao cilj od 70% u svim zemljama. Ovo će imati značajan efekat u redukovanju invaliditeta i smrtih slučajeva koje izazivaju talasi Covida-19.

Drugo, planovi brzog reagovanja moraju biti pripremljeni kako bi se reagovalo na novu varijantu koja menja igru i koja bi mogla da promeni putanju pandemije, baš kao što su to uradili Alfa, Delta i Omikron. Ovo je sada glavni strah naučnika, a kao što smo videli, vlade mogu imati samo nekoliko dana da prikupe podatke i odgovore.

Treće, brzo testiranje za otkrivanje infektivnosti i jednosmerno maskiranje treba i dalje da se koriste za zaštitu onih koji su u najvećem riziku od infekcije (zdravstveni radnici i radnici socijalne zaštite), kao i onih koji su u najvećem riziku od ozbiljnih zdravstvenih ishoda (ljudi u staračkim domovima i u ranjivim grupama).

„Učiti da živite sa tim“? Od Covida do klimatskog sloma, to je novi način neuspeha

Konačno, Covid dugo nije dobijao pažnju koju zaslužuje. Sve veći broj ljudi koji nisu u mogućnosti da se vrate na posao, ili koji boluju od hroničnih bolesti, biće veliki teret za zdravstvene usluge, kao i za privredu; i naravno tu je suštinsko pitanje gubitka zdravog i aktivnog života u smislu svakodnevne sreće i života bez patnje. Razvoj tretmana za ovo stanje je imperativ s obzirom da je izbegavanje infekcije Covidom-19 sve teže. Moramo podržati one koji pate i pronaći načine da umanjimo njihov bol.

Baš kao što izbegavanje infekcije Covidom-19 mora biti u ravnoteži sa značajem druženja, naš odgovor na pandemiju ne bi trebalo da zaseni druge velike zdravstvene probleme koji se pojavljuju na horizontu. To uključuje krizu troškova života; broj dece koja gladuju i žive u hladnim, vlažnim uslovima i siromaštvu; porast gojaznosti i fizičke neaktivnosti dece što utiče na razvoj hroničnih zdravstvenih problema; posledice mentalnog zdravlja koje je pandemija zahvatila posebno adolescente; obrazovni oporavak potreban nakon široko rasprostranjenog zatvaranja škola; i konačno rešavanje problema sagorevanja zdravstvenih radnika unutar zdravstvenog sistema. Ulazak u doba ponovne infekcije znači da se Covid zaista ugradio u naš svet i da se mora posmatrati kao deo šire slike ljudskog blagostanja i javnog zdravlja.